Zašto pravimo tortu i duvamo svećice za rođendan?

0
144
Zašto pravimo tortu i duvamo svećice za rođendan?

Svaka proslava rođendana nezamisliva je bez rođendanske torte i duvanja svećica. Ovaj rođendanski običaj poštuju i mlađi i stariji ljudi, a posebno mu se raduju dečica. Onoliko svećica na torti koliko godina osoba puni, zamišljanje želje i zatim duvanje svih svećica odjednom kako bi bili sigurni da će se želja ispuniti, tradicija je koja je zastupljena godinama.

Bilo da su voćne ili čokoladne torte u pitanju, one su neizostavni deo svake rođendanske proslave i predstavljaju njen najvažniji deo.

Da li ste se ikada zapitali zašto se baš torta pravi za rođendan i koje značenje ima duvanje svećica?

Ukoliko jeste, u nastavku teksta pročitajte kada i gde je nastao ovaj običaj.

Stari Egipat – prve proslave rođendana pre 4000 godina

Najstariji dokazi o proslavi rođendana su stari 4000 godina i potiču iz drevnog Egipta. U Bibliji postoje podaci o proslavi rođendana faraona, za koji se veruje da je ustvari datum njegovog krunisanja.

Po verovanju starih Egipćana, krunisani faraoni postaju Bogovi, a sam dan krunisanja predstavlja “ponovno rođenje”. Međutim u toku održavanja ove ceremonije nisu se služile torte već sveže ili suvo grožđe i hleb.

Antička Grčka – zaslužni za pojavu prve torte

Staru Grci su preuzeli rođendansku tradiciju od Egipćana i prilagodili je svojim verovanjima. Verovali su da svaku osobu za rođendan poseti njen duh zaštitnik, koji predstavlja vezu čoveka i božanstva na čiji rođendan je on rođen.

Oni su zaslužni za to što danas duvamo svećice za rođendan. Napravili su prvu tortu koja je imala svećiće u čast Artemide, Zevsove čerke i boginje lova i Meseca. Iz poštovanja prema njoj, torta koju su pekli je bila okrugla, u obliku meseca i na njoj su se nalazile svećice kako bi imala sjaj punog Meseca i imitirale mesečevu svetlost. Stavljanje svećica bilo je simbolično, a drevne kulture smatrale su da im dim može pomoći u toku molitve bogovima i oterati zle sile.

Prve torte pravljene su od testa, suvog grožđa, meda i orašastih plodova, pa se znatno razlikuju od današnjih rođendanskih torti. Nešto kasnije u ovaj recept je dodato kozije mleko, pa je ova verzija podsećala na neku vrstu današnjeg čizkejka.

Stari Rimljani – rođendanska torta slična današnjoj

Stari Rimljani su prvi narod koji je slavio rođendane običnih ljudi – porodice i prijatelja, i to slavlje obeležavao rođendanskom tortom. Torte su pravljene od pšeničnog brašna, maslinovog ulja, meda i sira. Bile su ukrašene svećicama u čast boginje Dijane, koja je pandan grčke boginje Artemide.

Organizovale su se proslave kako bi se obeležio dan rođenja, međutim tu privilegiju su imali samo muškarci, dok je ženama slavlje rođendana dozvoljeno tek u 12. veku. U ovom periodu, takođe su nastale i prve pozivnice za rođendan koje su bile ispisane na kamenim pločama.

Međutim, tradicija slavljenja rođendana je tokom srednjeg veka bila skoro sasvim iskorenjena. Sa dolaskom hrišćanstva, došlo je i verovanje da su ovi običaji jeretički i opasni. Kao kompromis između vere i tradicije u ovom periodu dugo se umesto datuma rođenja slavio datum krštenja.

 Nemačka – moderan način proslavljanja rođendana

Moderne dečije proslave rođendana sa tortom i svećicama i svim savremenim običajima nastale su u Nemačkoj. Kolače za prvi rođendan pravili su pekari u 15. veku, dok se od 18. veka na tortu dodaju svećice i slave svi rođendani deteta, a ne samo prvi.

Ova proslava poznata je kao Kinderfest, organizovala se u specijalnim svečanim halama i predstavlja preteču savremenih proslava dečijih rođendana. U ovo vreme i dalje nije postojao običaj darivanja rođendanskih poklona, već su gosti slavljeniku želeli srećnu i uspešnu sledeću godinu.

Običaj je bio da se na torti nalazi jedna svećica više od godina koje je dete punilo, koja je bila “svetlo života” i predstavljala simbol nade za još jednu godinu života. Sveće bi gorele tokom čitavog dana, a zatim bi dete zamislilo želju i duvalo svećice. Kao i danas, da bi se želja ostvarila, dete nije smelo da je izgovori naglas.

Torte u 18. veku – privilegija aristokratije

Iako je masovna proizvodnja torti započela u 18. veku, u tom periodi sastojci za nju su bili jako skupi, torta je smatrana luksuzom i jedino je viša klasa mogla da je priušti.

Tek u 19. veku, nakon industrijske revolucije namirnice su postale jeftinije, pa se trend proslave rođendana uz pravljenje torte i duvanje svećica proširio na ostatak sveta i postao tradicija koja se i danas svuda poštuje.

U ovom periodu prešlo se i na novi način pravljenja torte, dodati su novi sastojci – rafinisano belo brašno, šećer i soda bikarbona, i rođendanske torte poprimile su kako ukus, tako i izgled današnjih torti.

Tokom 19. veka nastale su neke od najpoznatijih torti, koje su i danas omiljene mnogim ljudima – Saher (Sacher) torta, Doboš torta i Crna Šuma (Black Forest).

Nadamo se da smo vas ovim tekstom upoznali sa tradicijom pravljenja torti za rođendan i njenim značajem u prošlosti, kao i simbolu koje je duvanje svećica imalo u različitim narodima i periodima istorije.