Čak i da niste neki naručiti ljubitelji nakita, sasvim sigurno da ste čuli za drago kamenje ili dragulje. Možda i niste imali priliku da nosite ogrlice ili minđuše u kojima se kao poseban dodatak nalazi i drago kamenje, ali je vrlo verovatno da ste imali prilike da vidite prstenje, narukvice ili igle za kravate, koje sadrže i neki dragulj.
Kako se karakteriše drago kamenje?
Najpre da naglasimo da su dragulji zapravo minerali i da imaju potpuno prirodno poreklo. A ono što ih, na prvom mestu razlikuje od druge vrste kamenja jeste to što su retki, a odmah zatim ih izdvaja i njihova lepota. Tokom postupka obrade se posebno vodi računa o tome da ta lepota bude ne samo zadržana, nego i bolje istaknuta.
Postoji nekoliko kriterijuma, koji se primenjuju prilikom određivanja jednog minerala i njegovog karakteristanja kao dragog kamena. Naime, da bi bilo koji mineral mogao da bude okarakterisan kao dragulj, na prvom mestu je potrebno da bude redak. Isto tako je vrlo važan njegov izgled, koji mora na oko biti atraktivan ili jednostavno lep. I treće, a ujedno i najvažnije, jeste da taj mineral koji je okarakterisan kao dragulj, mora da bude i dovoljno otporan.
Jednostavan je razlog za to.
Naime, kada se izrađuju na primer minđuše, ogrlice ili prstenje, te narukvice ili bilo koji drugi komad nakita sa dragim kamenjem, podrazumeva se da će oni biti u dodiru sa ljudskom kožom, odnosno sa različitim i mehaničkim i atmosferskim uticajima, što svakako može da utiče na njihov izgled i kvalitet. Iz tog razloga je vrlo važno da drago kamenje bude naročito otporno.
Šta su dragulji?
Jedini praktično minerali koji mogu u potpunosti da zadovolje sva tri kriterijuma, te da budu okarakterisani kao drago kamenje su safir, rubin, smaragd i naravno dijamant. Podrazumeva se da u prirodi postoje i drugi minerali, koji mogu da budu smatrani dragim kamenjem, poput recimo opala, ali su ipak prva četiri pomenula najčešće okarakterisani kao dragulji.
Cena dragog kamenja je obično izuzetno visoka. A ona se određuje najčešće u zavisnosti od toga na koji način se vrši obrada.
Sve to takođe i te kako utiče na vrednost konkretnog dragog kamena.
Prihvaćen je karat kao mera za vrednosti dragulja, s tim što se za jedinicu od jednog karata uzima petina jednog grama.
Ali odmah da razjasnimo. U ovom slučaju ne bi trebalo mešati karate koji se koriste kao ocena vrednosti dragog kamenja sa karatima, koji se koriste kao merna jedinica kada je u pitanju zlato.
Vrlo je važno i to koje boje su ovi minerali, jer od toga zavisi kako njihov kvalitet, tako isto i vrednost. Naravno da nije isto ako narukvice, minđuše, prstenje ili ogrlice imaju u sebi, na primer crveni dijamant, koji je izuzetno redak, pa samim tim i naročito skup, kao da imaju dijamant bez boje, koji je svakako najviše na ceni, ali je češće dostupan nego crveni dijamant.
S obzirom na to da se na tržištu mogu primetiti i dragulji, koji nisu pravi, odnosno koji nisu prirodni, to bi trebalo naročito prilikom kupovine nakita posebno na to i obratiti pažnju.