Previše si osetljiv i to ti može naškoditi. Ova izjava stvara osećaj da sigurno postoji nešto po čemu su osetljivi izrazito drugačiji od ostalih. Gotovo, kao da imaju neku fatalnu manu, neki feler zbog kog su osuđeni na patnju. Ili na to da s njima “nešto nije u redu”. Istu crtu imao je Abraham Linkoln, Martin Luter King, Ledi Di… Ljudi koji su menjali svet.
Koliko god da nam se danas čini da zbog interneta znamo sve o osetljivosti kod ljudi, ovo pitanje je ostalo prilično prazno i nejasno polje, sve dok istraživački psiholog, profesor i psihoterapeut Elejn Aron nije uradila ozbiljne studije i doktorirala na čovekovoj ranjivosti.
Njena knjiga Ranjivost, prevazilaženje emocionalne preosetljivosti je izazvala bum i pre nego što je objavljena jer se o istraživanju brzo pročulo u naučnoj zajednici.
Sve je krenulo od Elejnine preosetljivosti odmalena, koja se prenela na odraslo doba i teškoće da toliko intenzivan unutrašnji svet nosi sa sobom.
Kako nije bilo nikakvog istraživanja od kog bi krenula, tragala je u teorijama Karla Gustava Junga. I sam je pripadao jatu, a osetljivost nazivao tendencijom osobe da se okrene ka unutra.
Ali većina radova je bila o introvertnosti i tome da su takve osobe nedruštvene. Poočela je da se pita da li se senzitivnost i introvertnost pogrešno poistovećuju.
Ispostavilo se da je u pitanju osetljivi nervni sistem, što je, u suštini, neutralna (bespolna)crta. I, gle čuda, nasledna.
Da, empatija se nasleđuje.
Istraživanje Sivena Soumija o malom broju rezus majmuna, koji su rođeni sa ovom crtom i koji su prvobitno nazvani napetim jer su pretrpeli odrastanje u stresnim uslovima, pomoglo je da se shvati ta veza.
Nivo serotonina kod majmuna je bio nizak, isto kao i kod ljudi. Ali se, takođe, ispostavilo da je postojala i jedna genetska varijacija, koja je, kao rezultat, imala uopšteno niži nivo serotonina. Koji je dodatno smanjen pod uticajem stresa.
Ukoliko ste i vi osetljivi, imate istu tu gensku varijaciju. Izgleda da je ona tu jer pomaže da se bolje zapaze sve suptilnosti od kojih zavisi preživljavanje (bezbedna hrana, skolonište, mogućnost planiranja).
Suomijeva studija je otkrila da je kod rezus majmuna sa ovom crtom, pod uslovom da su ih odgajale sposobne majke, postojala veća verovatnoća da će se ispoljiti prerana razvojna zrelost, otpornost na stres i da će postati vođe svojih socijalnih grupa.
Šta je ono što senzitivne osobe čini drugačijim?
Često su izrazito ranjive osobe naučene da budu inhibirane, stidljive, plašljive ili introvertne. A zapravo 30% veoma osetljivih osoba je ekstrovertno, a mnoge introvertne osobe nisu izrazito osetljive. Neke izrazito osetljive osobe su prihvatile ove odrednice jer nisu imale nikakvo drugo objašnjenje za svoje oklevanje.
Suština je da osetljive osobe dublje procesuiraju informacije, povezujući i poredeći ono što zapažaju sa svojim prošlim iskustvima. Zato osetljivi imaju izuzetno dobru intuiciju.
Jađa Jagijelovič, neurohirurg, je u svom istraživanju pokazala da senzitivni više koriste delove mozga povezane sa dubljim procesuiranjem informacija. Pogotovo kada obavljaju zadatake koji uključuju zapažanje suptilnosti. Često su optuživani da su preemotivni, zbog uobičajenog pogrešnog shvatanja da nas emocije navode da razmišljamo nelogično. Ali psiholog Roj Baumajster pokazuje da se emocije nalaze u samom središtu mudrosti.
One nam služe da zapamtimo ono što se desilo i da iz toga učimo.
Još neke studije su pokazale da ljudi, ukoliko nemaju neki emocionalni razlog da nešto nauče, to ne nauče dobro ili uopšte ne nauče.
Razumevanje zašto smo evoluirali na ovaj način mnogo više govori o nama samima. Ukratko, “senzitivnost ili reaktivnost” znači više pažnje na pojedinosti nego što to drugi ljudi čine, a onda i korišćenje tog znanja da bi se obezbedilo bolje predviđanje budućnosti.
Nekada se, međutim, povećana pažnja i napor ne isplate. Biti senzitivan ima svoju cenu.
Ponekad, zbog veoma lošeg iskustva, osetljiva osoba može previše da generalizuje ili izbegava određene situacije samo zato što je nešto podseća na prošlu situaciju. Najveća cena jeste da nervni sistem osetljivih bude previše opterećen, stimulisan i uzbuđen. Svi na kraju postanemo opterećeni, samo osetljivi ljudi do te tačke stižu nešto brže od ostalih.
Empate često ostavljaju pogrešan utisak i na poslu. Takve osobe su, kako su pokazala istraživanja, veoma savesne i lojalne. Vode računa o kvalitetu rada, dobre su u detaljima, intuitivne su i vizionari, često prilično nadareni. Takođe, razmišljaju o potrebama klijenata i imaju dobar uticaj na atmosferu na radnom mestu. Senzitivni su idealni službenici. Ipak, kod njih postoji veća reakcija na stimulaciju, što znači da oni rade bolje kad imaju mir i tišinu i kada ih niko ne procenjuje ili posmatra.
Manja druželjubivost nije posledica karaktera, već potrebe da se procesuira iskustvo.
To empate može da učini manje vidljivim ali ne i manje vrednim.
Oni ne vole agresivnu samopromociju i nadaju se da će biti zapaženi zbog svog vrednog rada. Njima će prvima zasmetati neka nezdrava situacija na radnom mestu, a onda će je osetiti i drugi. Zato je njihova osetljivost ono što može da pomogne ostalima da izbegnu probleme. Iako je mudro prihvatiti ono što ne možemo da promenimo u sebi, nikada nismo previše stari da bismo obeshrabrenost zamenili samopouzdanjem.
Izvor: 6yka.com