Search for content, post, videos

Koja je cena razvoda braka?

„Brak se uređuje zakonom samo onda kada ne može drugačije“ – tako otpočinje tekst Duška Radovića, koji se u većini opština u Srbiji čita mladencima pred potpisivanje bračnog ugovora. Brak je zajednica dvoje ljudi u koju stupaju jednoglasno, obostranom željom.

Međutim, sve je više brakova koji se završavaju razvodima. Šta je tome razlog? Ekonomska situacija, izostanak tolerancije, nesuglasice, nepomirljivost karaktera, nedostatak razumevanja, zajedničkih ciljeva? Verovatno od svega ima pomalo. Statistika je sumorna – od ukupnog broja zaključenih brakova u Srbiji, 2020. godine, trećina se završila razvodom. Brojke su u porastu, tako da svake godine beležimo rekordan broj razvedenih.

Brak prestaje da važi ukoliko nastupi smrt jednog od supružnika, poništenje ili razvod. Ako je razvod braka misao koja vas zaokuplja, dozvolite nam da vas informišemo o ovoj pravnoj proceduri i načinima na koje se može realizovati.

Vrste razvoda braka

Postoje dva načina koja vode do okončanja bračne zajednice:

  • Sporazumni razvod za koji je potrebno da supružnici budu usaglašeni oko bitnih pitanja – starateljstva nad detetom, visine izdržavanja deteta, uređenja viđanja drugog roditelja sa detetom i podele imovine.
  • Razvod po tužbi – ako supružnici ne mogu da se usaglase oko jednog ili više pitanja vezanih za razvod.

Sporazumni razvod braka

Sporazumni razvod braka podrazumeva saglasnost oboje supružnika da se razvedu. Uskoro bivši supružnici treba da budu usaglašeni oko važnih pitanja razvoda, a to su:

  • Odluka o poveravanju deteta
  • Visina doprinosa za izdržavanje deteta
  • Način održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem
  • Deoba zajedničke imovine

Supružnici treba da naprave pismeni sporazum o razvodu. Sporazum mogu napisati sami, poštujući zakone Republike Srbije, mogu angažovati advokata ili besplatnu pravnu pomoć, koji će to učiniti umesto njih. U sporazumu treba da bude istaknuto da li će roditelji zajednički vršiti roditeljsko pravo ili će ga vršiti samo jedan roditelj. Sporazum treba da sadrži i sve ostale tačke koje regulišu izdržavanje deteta i lične odnose sa drugim roditeljem. Sud, zavisno od interesa deteta, može i ne mora da usvoji sporazum roditelja.

Predlog za sporazumni razvod braka se odnosi u mestu prebivališta ili boravišta jednog od supružnika ili u poslednjem mestu gde su supružnici imali zajedničko prebivalište. Sporazumni razvod braka je najjednostavniji i najbezbolniji način da supružnici okončaju bračne odnose.

Razvod braka po tužbi

„Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećni ili ako se objektivno ne može ostvariti zajednica života supružnika“ – Porodični zakon, Član 41.

Svako od supružnika može podneti tužbu za razvod braka, ukoliko ne postoji saglasnost oko bitnih pitanja razvoda. Tužba se podnosi u mestu gde tuženo lice ima prebivalište ili u mestu gde su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.

U postupku razvoda braka po tužbi predviđen je i postupak posredovanja (medijacije), kao pokušaj pomirenja supružnika ili postizanja dogovora o najbitnijim pitanjima.

Posredovanje prilikom razvoda braka

Postupak posredovanja sprovodi se samo ako se brak razvodi po tužbi jednog od supružnika. Posredovanje se odvija u dve faze koje za cilj imaju mirenje supružnika ili postizanje sporazuma o razvodu braka (nagodbe). Posredovanje se ne sprovodi u sledećim slučajevima:

  • Ako jedno od supružnika ne pristaje na posredovanje
  • Ako je jedno od supružnika nesposobno za rasuđivanje
  • Ako je mesto boravka jednog od supružnika nepoznato
  • Ako je jedan ili oboje supružnika u inostranstvu

Mirenje supružnika

Mirenje je deo procedure posredovanja prilikom razvoda braka. Mirenje za cilj ima rešavanje i unapređenje supružničkih odnosa, kako ne bi došlo do razvoda. Mirenje može sprovoditi Sud, Centar za socijalni rad ili druge institucije koje se bave bračnim i porodičnim pitanjima.

Ako se mirenje okonča uspešno, smatra se da su supružnici odustali od razvoda braka i tužba se povlači. Ukoliko mirenje ne uspe, razvod braka se nastavlja ka fazi postizanja sporazuma, odnosno nagodbe.

Nagodba

Nakon neuspelog mirenja sledi korak mirnog rešavanja razvoda braka pokušajem nagodbe. Nagodba za cilj ima dogovor supružnika o podeli zajedničke imovine i pitanjima vezanim za dete (ili decu). Ukoliko jedno od ova dva pitanja supružnici uspešno reše, nagodba će se smatrati delimično uspešnom, a ako se usaglase o oba pitanja, nagodba se smatra uspešnom. Nagodba je neuspela ako se supružnici ne odazovu pozivu na nagodbu ili se ne usaglase ni oko jednog od ovih pitanja.

Posledice razvoda braka

Nakon razvoda braka prestaju da važe sva međusobna prava i obaveze koje su supružnici imali u braku. Supružnici mogu da sklope novi brak. Mogu da zadrže prezime bivšeg partnera ili da povrate svoje prezime, koje su imali pre stupanja u bračnu zajednicu. Nakon razvoda braka supružnici nemaju više obavezu izdržavanja, sem u izuzetnim okolnostima.

Emotivne posledice razvoda braka mogu biti naročito teške, posebno ako se razvod braka dešava po želji jedne od sukobljenih strana. Partneri nakon razvoda često bivaju malodušni, zbunjeni, anksiozni, uplašeni, depresivni. Ako je ovo vaš slučaj, okružite se bliskim ljudima i posvetite se sebi koliko god da vam je potrebno, dok ponovo ne povratite samopouzdanje i mir. Razvod braka je jedna od najstresnijih situacija koje mogu zadesiti svaku osobu, stoga pokušajte da ga prevaziđete najbezbolnije moguće. Ako primetite da loše raspoloženje ne jenjava, obratite se stručnim licima koji će vam razgovorom pomoći da prevaziđete stres koji proživljavate.