Mislila sam da ću dobiti barem nešto blizu srećni do kraja života kad sam se udala. Kako se ispostavilo, život je imao druge planove. Ono što sam naučila kada je moj razvod u pitanju, kao i iz iskustva drugih ljudi, je sledeće:
Razvod se odvija u fazama
I ove faze su iste kao kada je tugovanje zbog gubitka nekoga/nečega u pitanju. Na početku je poricanje, zatim sledi bes, pa pregovaranje, depresija i na kraju prihvatanje. Ove faze mogu da se dese i drugim redosledom, ali ono što je zajdničko za njih je dok ih sve ne prođete, tugovanje nije završeno.
Svaki razvod je praćen suzama
Bez obzira na to koliko ste sigurni da je razvod jedina prava stvar, pratiće ga mnogo suza. Suza koje žale zbog neuspeha, propalih šansi, uzaludnog truda i definitivnog gubitka jednog dela života.
Iskustvo razvoda je višestruko
Svaki razvod ima svoje bolne delove, ali i one koji oslobađaju. Iako sam čula za većinu ovih pojmova i neke od njih i očekivala, u potpunosti sam potcenila njihov dubok uticaj koji će imati na mene. Slojevi razvoda uključuju:
– socijalnu rastavu;
– razlaz porodica;
– finansijski razlaz;
– emotivno distanciranje;
– gubitak intimne veze, a samim tim i samopouzdanja;
– delimični gubitak identiteta.
Razlaz vam daje priliku da se vratite sebi
Povratak sebi (odakle god da se vraćate) je uzbudljivo i zastrašujuće iskustvo. Strah, nesigurnost, uzbuđenje, euforija- bujica osećanja dok se krećete na relaciji od MI ka JA.
Svako razilaženje mora da nosi odgovornost
Za izgovoreno i učinjeno. Za neizgovoreno i neučinjeno. Odgovornost za svako biće koje je pogođeno razvodom, a nije ga direktno prouzrokovalo. Ovde najviše mislim na decu. Ako već mislite da ste žrtva sopstvenog pogrešnog izbora, nemojte dozvoliti da i drugi to budu.