U izdanju sarajevskog izdavača Baybook nedavno su se pojavila Izabrana dela koja potpisuje jugoslovenski novinar i putopisac Zuko Džumhur. Ovo izdanje Džumhurovih Izabranih dela se izdvaja po tome što je mu je predgovor pisao veliki Ivo Andrić. Takođe, to je jedini predgovor koji je ovaj nobelovac ikada napisao.
“Malo je pisaca koji su, preko svog ljudskog vijeka, živjeli tisuću prethodnih godina, i koji su, osim vlastitoga, imali bezbroj zavičaja” – zapisao je pre nekoliko godina Miljenko Jergović. “S jedne strane, sve je u njemu bilo starovremeno: musliman po stambolskome i bečkom kalupu, koji se pisanju učio preko sentenca i mudrosti istočnoga svijeta, među koje bi udijevao anegdote, za koje čitatelj nikada nije mogao biti siguran jesu li to stvarni događaji ili ih je on izmislio, kao neku paralelnu stvarnost.
S druge strane, Zuko Džumhur je bio Beograđanin. Jedan od onih koji su u pedesetima stvarali atmosferu tog grada, njegovu liberalnu auru i mangupsku naraciju.”
Za predgovor velikog Andrića vezana je i nesvakidašnja crtica iz života ovog stvaraoca, vezanog za grad Herceg Novi, u kom je i nobelovac voleo da provodi vreme. Na ponudu Novljana da, nakon Andrićevog odlaska za Beograd, baš on živi u njegovoj kući, koju je Zuko, bez razmišljanja, odbio rečima: “Ko sam ja da živim u Andrićevoj vili?”. Zasluženo poštovanje sugrađani su mu iskazali nazvavši njegovu stolicu u kafani Hercegovina Zukovom stolicom.
A zvanična biografija kaže: Zuko Džumhur (Konjic, 1919 – Herceg Novi, 1989). Jugoslovenski novinar, putopisac, slikar, karikaturista, filmski i televizijski scenarista, pozorišni scenograf, umetnički direktor filma, likovni kritičar i kostimograf. Odrastao je na Dorćolu. Osnovnu školu i nižu gimnaziju završio je u Beogradu, a poslednju godinu gimnazije u Sarajevu. U Beogradu je studirao pravo i likovnu akademiju, u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Radni vek do penzije proveo je kao novinar i karikaturista dnevnog lista Politika. U najstarijem srpskom dnevnom listu objavio je sve putopise. Na spoljnopolitičkim stranicama ovog lista svake nedelje, gotovo 40 godina, izlazile su njegove karikature. Od 1969. godine pa sve do smrti, zbog narušenog zdravlja, živeo je u Herceg Novom.
Samo tada, i nikad više, Andrić je nekome pisao predgovor, čuvajući se mudro da se savremenicima ne zameri, hvaleći ih.
Te 1958., u šezdeset šestoj godini, venčavši se sa svojom dugogodišnjom ljubavlju Milicom Babić, kostimografkinjom Narodnog pozorišta iz Beograda, Andrić se seli u svoj prvi stan, u Ulici proleterskih brigada 2a u Beogradu. I tu, u predgovoru za Džumhurovu knjigu, piše: “…sva je ova knjiga u službi čoveka, bilo da ga prikazuje u složenim prilikama sadašnjice, bilo u prošlosti, i zato – bliska ljudima. Čitajući je, putovaćete po ćudljivom redu vožnje, ali zanimljivim putevima. A za vođu i nenametljivog tumača imaćete jednog umetnika živa duha i bogatog srca.”
Izvor: Kultiviši se