Medijska apokalipsa na Balkanu definitivno počinje ludih devedesetih. U Srbiji mediji služe uglavnom za to da svako može da priča šta hoće. Bez obzira na to da li sadržina ima veze s mozgom i da li je istinita. Mnogo pre nego što se pojavio internet i preuzeo tu ulogu, srpski TV kanali (a dobrim delom i oni regionalni), još početkom devedesetih godina, bili su polje na kojem svako može da testira granice boljenja uveta državnih institucija za to šta se sve pušta u program.
Kako zaglupeti narod sa tri čoveka i dvadeset dinara
Tokom godina iznedrena je brojna plejada TV zvezda koje su lokalni medijski prostor načinile priličnim cirkusom. Cirkus (ne mogu da tvrdim ali sam siguran) teško da može još negde da se nađe. Ubeđen sam da u Južnim Amerikama, Afrikama, bivšim SSSR državama i Dalekim istocima ima možda i ekstremnijih pojava, ali dok se ne organizuje neka vrsta svetskog prvenstva u ovoj kategoriji, ostaću u ubeđenju da boljih od nas nema. Ova lista služi da rekapituliramo ko su bili ljudi koji su za poslednjih 25 godina najdalje dosegli mračnu stranu slobode medija.
LJUBIŠA TRGOVČEVIĆ
“Da li me čujete!?” Bio je Ljubišin zaštitni znak back in the 90s. Ovom rečenicom Ljubiša je odgovarao na svaki telefonski poziv svojih mušterija koje su ga zvale željne da saznaju budućnost. Vrteo je neki prsten koji je nosio i pričao im stvari koje nemaju veze čak ni sa sadašnjošću, a kamoli s budućim vremenom. Od naivnih je uzimao pare, a ostale je zabavljao svojim lupetanjem i povišenim tonom kojim je pričao. Karijeru je počeo na TV Politika. Nastavio je na nekoj od manjih satelitskih televizija koje gleda uglavnom dijaspora. U međuvremenu je imao i aferu kada je bio (zamislite) optužen za prevaru.
Nije više zvezda kakva je bio devedesetih, ali i dalje je tu. Što bi rekao Mel Gibson: ”Još sam živ, još dišem”. Koliko je Ljubiša bio nadaren da gleda u budućnost svedoči njegova izjava povodom hvatanja Ratka Mladića dok je ovaj još bio u begu: “Ja to ne vidim. Ne samo sledeće nedelje, njega nikada neće uhapsiti. Poznajem gospodina lično. Ali, pazite, ne govorim to zato što mislim ovako ili onako, nego ne vidim da će ga uhapsiti.”
NADA MACURA
O Nadi ne treba previše trošiti reči. Manje-više se sve zna. Televizijsku karijeru je počela na Studiu B sa zadatkom da daje savete građanstvu kako da reaguje na vremenske promene radi očuvanja zdravlja i kondicije. Saveti joj se uglavnom svode na dva ključna – leti što više tečnosti, zimi slojevito oblačenje. Iako se ne može reći da se previše trudi na poziciji konsiljerea za ponašanje u vremenskim prilikama, to je nije sprečilo da postane selebriti. Tako vam je to, kad imate taj X faktor u sebi – imate ga. Njoj je bilo suđeno da prevaziđe ulogu dežurne TV lekarke i postane TV zvezda, DJ, nezvanični simbol Beograda.
ANĐUS & ŽIVA
Emisija KCN Sport Dejana Anđusa na televiziji bile su prilično dosadne i isprazne. Osim što prežvakava situaciju u domaćem sportu, usput koristi priliku da melje o politici. Kao i teorijama zavere i ostalim temama za koje u Srbiji ima oko 7, 5 miliona eksperata. KCN televizija, kao neka vrsta apgrejdovane TV Palme, daje prostor entuzijastima poput Anđusa da sede u studiju satima i pričaju ni o čemu. Međutim, onda je u igru ušao jedan neočekivan adut. Milan Živadinović, poznatiji kao Bard.
On je bivši trener FK Crvena zvezda i fudbalske reprezentacije SRJ. Naprasno je postao je njegov čest gost, takoreći gost rezident. Tako je Anđus otkrio svoju bolju polovinu, drugo plućno krilo, Betmena svom Robinu. Na Anđusove suvoparne teze i pitanja, koje spašava jedino uličarski žargon kojim se služi, Živa odgovara slojevito, živospisno, masno, kaldrmaški, glasno i autentično. Na Ađusove šlagvorte Živa, krešteći kao Paja Patak jebe majku i establišmentu, i podzemlju, i svakome ko se ogrešio o moral i zakon. Sam za sebe Anđus ume da bude nezanimljiv, a Živa neartikulisan, ali kada se spoje kao Voltron, postaju ubitačan tandem koji i te kako ume da zatalasa već dovoljno burnu medijsku scenu razgovorima o sportu, politici, životu.
NOLE SEXOMAN
Pre nego što je pojam Nole bio rezervisan za našeg najboljeg sportistu, prva asocijacija bio je jedan drugi čovek. Svoje emisije uvek je započinjao rečenicom “Dobro veče, dragi moji sexomani”. Gledao nas je svojim toplim pogledom sa prijatnim i širokim osmehom na licu. Ćelava glava koja se sijala kao bilijarska kugla bila je njegov zaštitni znak. Sa frekvencija TV Košave Nole Sexoman uvodio nas je u svet erotomanije, sexomanije, bezobraznih video, sajmova erotike po Budimpeštama, striptiz barova.
Dovodio je u studio eksperte iz ove oblasti. Fotografe, reditelje, starlete, kolekcionare fetiša i drugih materijala da odgovaraju na škakljive teme. U prijatnoj atmosferi, pomoću vrcavog humora kojim je vešto hendlovao, rušio je tabue patrijarhalnog društva u tranziciji. Ta ista tranzicija prepoznala je subverzivnost njegovog izraza i odnela ga, kao i mnoge druge koji su gajili autentični stil u svom medijskom pojavljivanju. Među publikom je imao status svojevrsnog narodnog heroja, što je bio samo dodatni argument da je reč o opasnom provokatoru konvencionalnog društva.
KLEOPATRA
Krunisana kraljica među prorocima, kako sebe zove, Kleopatra je u medijski prostor isplivala devedesetih. Ko je i kada krunisao nije baš najjasnije. Ono što tek nije bilo jasno tada je njen rodni bekgraund. Tabloidi su otkrili, a kasnije (kada nam se društvo emnacipiralo) je i sama priznala, da je nekada bila Dušan, ali da je, zahvaljujući savremenoj medicini i velikom trudu, postala to što danas jeste. To je za poštovanje. Od njene prve pojave bilo je jasno je to da je u pitanju vrhunski prevarant(kinja) i još veći šoumen za čiji nastup je malo reći da je politički nekorektan i nepristojan. Koliko ih se bacilo s prozora posle njenih “dobronamernih” saveta bez dlake na jeziku, ne možemo znati. S obzirom na to šta je sve govorila, očigledno labilnim ljudima u problemu koji su joj se javljali, moguće je da ih je bilo prilično.
MILAN TAROT
Svrstati Tarota u red prevaranta kakvi su beli magovi i vračare bila bi greška. Jer – on nije to, on je samo jedan vrhunski TV zabavljač. Ako njegove savete uzimate za ozbiljno, a pogotovo ako ih praktikujete, onda sa vama nešto nije u redu, a ne sa njim. Problemi se ne rešavaju pranjem zuba paštetom, to je odavno poznato. Milan ljude više inspiriše da život ne shvataju ozbiljno, nego što im nudi rešenja za koje im u principu ne mogu pomoći drugi.
ŽIKA ŠARENICA
Ova lista ne bi bila potpuna bez srpskog Džoni Karsona – Živorada Nikolića, voditelja emisije “Žikina šarenica”. Takođe, ovo je jedino TV lice s ove liste koje nastupa na državnoj televiziji, a ne na nekoj od onih fantomskih lokalnih ili kablovskih. No, Žiku državna frekevencija nije sprečila da u nekim situacijama da sebi jednaku slobodu kakvu imaju ovi ostali “privatnici”. Žika Nacionale, svestan autoriteta koji ima kod milionskog auditorijama, neretko dozvoljava sebi lapsuse, izjave na ivici političke korektnosti, podjebavanje gledalaca, pa i da – nesvestan da mu je mikrofon uključen – ispsuje destogodišnjeg pesnika koji je potegao boga pitaj odakle da pročita svoju pesmu.
TEŠA TEŠANOVIĆ
Ovde je reč o najsubverzivnijoj ličnosti savremene srpske medijske scene. Naizgled bezopasan, nižeg rasta, pištavog glasića i s mekim Č koje izgovara, s izgledom kakvog britanskog voditelja neke dečije emisije, Teša može opasno da vas zavara. Svojim talk show programima na internet kanalu “Balkan Info” on na nedeljnoj bazi udara u temelje sistema i establišmenta.
Ne zazirući od toga da se u njegovom programu izgovori bilo šta. Već sama odluka da dela preko interneta, koji je za sistem i dalje neukrotiva životinja, pokazuje da je vrlo sračunato našao način da udara po establišmentu i njegovim vrednostima. Goste, koji su najčešće salonsko-desničarskog prosedea, voli da čačka i propituje šta misle o aktuelnoj vlasti. To takođe govori o njegovoj subverzivnoj promišljenosti. Dovodi desničare da kritikuju desničarsku vlast. Tiha voda koja breg roni, Teša je u ovom trenutku jedno od najvećih bogastava koje imamo na medijskoj sceni.
ŽELJKO MALNAR
Iako je lista posvećena pojavama sa srpske scene, ovde ću iskoristiti diskreciono pravo i uvrstiti jednog gosta iz okruženja. Bilo bi grehota ne reći koju o jednom od najopasnijih igrača lokalnog medijskog prostora – pokojnom Željko Malnaru. Hrvatski novinar bio je veliki autoritet u Jugoslaviji. Išao je po svetu i pravio odlične putopisne emisije, a onda je s ulaskom u devedesete poludeo. (A ko nije?) Kao zombirana verzija samog sebe vratio se u medijski prostor preko jedne lokalne hrvatske televizije emisijom “Noćna mora”. Naziv je bio više nego adekvatan.
Taj šou program zaista je ličio na košmar. Predvodeći galeriju opskurnih likova, koji su mu bili redovni saradnici, Malnar je zajebavao i svoje goste i ceo hrvatski establišment. Svaka epizoda bila je nadrealnija od prethodne. Nadrealno je bilo i kada se u njegovom raspalom studiju, u tom grotlu treš estetike, pojavio slavni i kontroverzni NBA star Denis Rodman. Iako je u emisijama (a izgleda i u tom delu života) uvek bio van sebe, Malnar je bio svestan gde živi i preko svoje, blago rečeno, subverzivne emisije urnisao je po zasluzi svakog koga je stigao.
MIROLJUB PETROVIĆ
Za kraj, naravno, čuvamo najbolje, jer ovaj tekst je i bio inspirisan ovim izuzetnim čovekom, što se da zaključiti iz naslova. Dr. Miroljub Petrović grunuo je na medijsku scenu upravo preko provokativnog šou programa već pomenutog Teše Tešanovića. Pre nešto manje od dvadeset godina vodio je na TV Palmi emisiju ezoteričnog karaktera “Čudesa stvaranja”. Tada je delovao relativno normalno, iako je i tada bio u sukobu sa obrazovnim sistemom zbog svog radikalizma. S vremena na vreme pojavljivao se kasnije na drugim kanalima, ne izazivajući previše pažnje. Onda je pre nekog vremena kod Teše zasijao punim sjajem.
Šta mu se desilo u međuvremenu ne znam, ali nivo ludila Dr. Petrovića danas je merljiv jedino s likom Hauarda Bejla iz filma “Network” i njegovog legendarnog govora “I’m mad as hell and i’m not going to take this anymore”. TV propovednik i mesija, Anđeo gneva. Moralni tužilac i sudija, obnovitelj Dušanovog Carstva, lovac na sataniste. Miroljuba je teško definisati jer on je sve od navedenog. Ne priznaje državne škole, udara na Svete krave srpskog društva kao što je familija Đoković, a grešnike hipotetički šalje “pod mač”. Zašto se pojavio baš sada i ovde? I da li je slučajno baš u ovom trenutku postao zvezda, iako je sve vreme bio tu? Ako mene pitate, nije.
Izvor:Beforeafter.rs