Sve više ljudi na svetu boluje od raznih vrsta alergija. Iako nisu dobile zvaničnu titulu bolesti već se definišu kao stanje, alergije predstavljaju opterećenje u svakodnevnom životu. Tipični simptomi alergije su suzenje očiju, kijavica, suv kašalj i otežano disanje. Teži oblik reakcije su promene na koži, osip, svrab, pojava ekcema. Važno je napomenuti da su simptomi alergije na hranu potpuno različiti od onih na alergene iz vazduha. Ukoliko postoji alergija na neku namirnicu najčešći simptom je promena na koži u vidu koprivnjače. Može da dođe do oticanja ždrela i otežanog disanja. Alergije na hranu uglavnom nisu praćene rinitisom i suznim očima pa tako možete napraviti razliku ukoliko primetite potencijalnu reakciju na neki alergen.
Alergije su preterani odgovor imuniteta na spoljne nadražaje. Češće su one na polen, grinje iz kućne prašine i ambroziju. Broj ljudi koji imaju dijagnozu alergologa je sve veći. Ipak, nameće se pitanje da li je to farmaceutski trik ne bi li nam prodali više svojih proizvoda ili su pak ta stanja realna? Sudeći po istraživanjima, nije trik niti marketing kampanja. Povećan broj stanovnika u gradovima i tendencija odvajanja od prirode dovode ljudski rod u neprirodno okruženje. Veća količina prašine koja se nalazi u betonskom okruženju dovodi do veće pojave alergije na istu.
Grinje iz kućne prašine su najčešći alergen sa kojim se srećemo svakodnevno. Nemoguće ih je u potpunosti odstraniti, ali možemo smanjiti njihovu količinu. One se hrane organskim otpadom (kožom koja se peruta) pa je čitava kuća za njih trpeza. Ipak, švedski sto se nalazi u spavaćoj sobi, u dušecima, jastucima i posteljini. Grinje vole visoku temperaturu i vlažnost vazduha pa prostorija u kojoj se spava bi trebalo da bude hladna, dobro provetrena i suvog vazduha. Apsorber vlage može umnogome da pomogne. Takođe bi trebalo izbaciti sve nepotrebna tkanine iz prostorije u kojoj se spava (tepisi, zavese, prostirke) jer se grinje nastanjuju u njima.
Alergija na polen je sledeća po učestalosti. Osobe koje pate od ovog vida alergije su izložene veći deo godine obzirom na prirodne cikluse. Postoje imuni odgovori na polen samo nekih vrsta biljaka i one su najčešće. To znači da ukoliko je neko alergičan na polen kestena, bukve, hrasta ili breze ne mora biti alergičan i na cvetanje trave. Tek, alergiju vezanu za polen je veoma teško izbeći osim ako se ne promeni nadmorska visina. I tamo priroda obavlja svoje poslove, ali zbog razređenog vazduha polen sporije leti pa je samim tim i alergijski izazov umanjen. Periodi kada je polen najaktivniji je početak cvetanja (april, maj i prva polovina juna).
Alergija na ambroziju je sve češća pojava, naročito kod dece. Lekari tvrde da dok se dečiji imunitet ne formira može burno da reaguje na ove nadražaje. Ukoliko se alergijska reakcija nastavi i posle puberteta, veća je verovatnoća da prelazi u hroničnu alergiju.
Istraživanja su pokazala da ne postoje posebni okidači za alergije. U razgovoru sa pacijentima se došlo do zaključka da se uopšte ne sećaju kada su počeli da kijaju niti koliko to dugo traje. Nije bilo posebnog okidača. Jednostavno je telo u jednom momentu razvilo intoleranciju na neke supstance i počelo kroz alergijsku reakciju da se brani. To dosta otežava lečenje (koje u stvari, i ne postoji kao sistematizovana disciplina). Postoji samo ublažavanje simptoma i dozvoljavanje telu da se samo izbori. Zato se ova alergijska epidemija i naziva “suptilne alergije”.
Još jedna pretpostavka koju zastupaju botaničari je da se svet menja neverovatnom brzinom. Onaj tehnološki. I da je ljudska želja da se sve isprati neverovatna. Ipak, priroda jeste moćna, ali ne tako brza. Naime, ljudski organizam ne može toliko brzo da se prilagodi sve većoj zagađenosti vazduha, raznim pesticidima kojima se tretiraju biljke koje konzumiramo. Pa se, po prirodi stvari, brani kroz suptilne alergije. Možda ovo i jeste jedna vrsta upozorenja. Jer, kada vas vaše sopstveno telo opominje na suptilan način možda je krajnje vreme da nešto promenite