Poslednjih dana bila je aktuelna vest, da je jedna mlada žena, na ogromnu žalost, sebi oduzela život, gubeći svoju borbu za potomstvo. Da li je to bio jedini razlog ili ne, sada više nije ni važno, jer nje nema da to posvedoči. Ono što nama ostaje je da stavimo prst na čelo i duboko se zapitamo na koji se način mi kao pojedinci i društvo u celini odnosimo prema sterilitetu. Bolje i preciznije je reći, na koji način posmatramo ljude koji se bore da ostvare ovu želju nad željama.
Prosto je neverovatno da u 21. veku i dalje postoje tamo neke babe, tetke, svekrve, koje ne razumeju šta znači želja za detetom. Pošto sam i sama bila u tom kovitlacu strahova, briga i razočaranja, mogu da kažem, da poznajem bar jedan deo te bitke. Trogodišnji rat u mom slučaju sa srećnim ishodom. Verovatno nije ni približno iskustvo spram ljudi koji se za svoje anđele bore pet, 10 ili 15 godina. Nervni sistem se troši svakako, ali kod ljudi koji se bore, bukvalno zamire sa svakim započetim menstrualnim ciklusom. Kreće beznađe koje traje do početka ovulacije, kada se javlja ona zdrava i obećavajuća nada, koja sa vremenom takođe bledi.
Proces vantelesne oplodnje je dovoljno dramatičan i komplikovan sam po sebi. Čak i kada se završi sa uspehom, ostavlja izvesne “ožiljke”. Možda se ne pamte sve vođene bitke pre nego što konačno dobijete dete, ali zauvek ostajete svesni kako ste mučki vodili taj rat. Za žene koje prolaze kroz ovaj proces iznova i iznova, malo je reći da su pravi borci. Ni njihovi muževi nisu ništa manje zaslužni vojnici. U proces se ulazi sa ogromnom ljubavlju, željom i nadom. Ako se kojim slučajem ovo trojstvo sruši, usled nepovoljnog ishoda, prvo biva pogođeno srce. Onda se uskomeša čitava utroba, i duša počinje da tuguje. Iskonska majka traži svoje dete. Ništa više, ali ni manje. Nije taj put tragedija, jer deca pronađu svoje mame, ipak daleko je i od komedije jer je pun trnja i bola.
Zbog svega ovoga, važno je obavestiti ljude, da malograđanska osuda, ili čak krivi pogled nije ni iz daleka nešto što je ovim ljudima potrebno. Pogotovo ne od njihovih najbližih, prijatelja i rodbine. Očvrsne svako i ne haje za komentare nebitnih ljudi, ali zaista bi podrška imala mnogo bolji efekat. Ako imate prijateljicu koja prolazi kroz ovu bitku, nađite joj se na putu. Ima puno parova koji su se jednostavno rešili negativnih ljudi iz svog života. Prosto je nemoguće u toj situaciji trošiti se na ljude koji bar ne naslućuju kakav je to “rat”.
Nažalost, vrlo je teško rešiti se one starije generacije (čast izuzecima), koje su ostajale trudne bez problema, pa svojim snajama(najčešće), drže idiotska predavanja o sterilitetu. Teško ih se rešiti jer su uglavnom u srodstvu sa parom. “Ma deco, samo se opsutite i doći će samo” ili “u moje vreme…” pa šta god. Koji god tekst da stoji iza te fraze u najmanju ruku je iritirajući.