Search for content, post, videos

Opsesivno-kompulzivni poremećaji i manifestacije

opsesivno kompulzivno
opsesivno kompulzivno

opsesivno kompulzivno ciscenje

Mnogi ljudi prožive ceo svoj vek i  nikada im ne bude dijagnostifikovan opsesivno kompulzivni poremećaj. Ova “bolest” je veoma perfidna i ljudima treba puno vremena  da shvate da je imaju. Stvari koje ponavljaju i rade po naredbi ovog poremećaja, većina u početku smatra – normalnim tokom.

Ako ste neko ko pere ruke 40 puta na dan, ima neosnovane paranoje i strahove, perfekcionistički pristupate higijeni kuće, najverovatnije je da patite od OCD(opsessive compulsive disorder). U početnoj fazi ovaj poremećaj nije toliko strašan, ali što se više kompulzivno ponavljaju misli i radnje, to on biva veći deo vašeg života. Kompulzivnost, pojačava opsesiju. Dakle, što više udovoljavate svojim opsesijama, one bivaju sve zahtevnije. To prestaje da bude zanimljivo kada paranoja svakodnevnice postane puko ispunjenje zahteva OCD-a. U jednom trenutku, ljudi koji žive sa ovim poremećajem, prosto nemaju dovoljno vremena i snage da odgovore “sopstvenim zahtevima” i tada se stvari dodatno komplikuju.

Zanimljive činjenice o OCD-u

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije Ovaj poremećaj je najviše zastupljen u razvijenim zemljama. Smanjena fizička aktivnost, kontakt sa prirodom i ogroman stres mogu da budu okidači za ovaj poremećaj.

Dijagnoza se najčešće postavlja kod odraslih uzrasta od 19 godina.

Opsesivno kompulzivni poremećaj suštinski predstavlja konstantne misli, potrebe, nužde i impulse koji osobu teraju na izvršenje određenih zadataka.

Razlika između OCD kod dece i odraslih je težina postavljanja dijagnoze. Mnogo je teže zapaziti simptome kod dece, naročito one vezane za repetitivne misli, pa je samim tim ovaj poremećaj veoma retko dijagnostifikovan u mlađem uzrastu. U prvo vreme, dok se razvija, OCD  izgleda samo kao neka faza u dečijem razvoju ili prosto igra. Potrebno je da prođe dosta vremena, pre nego što pre svega roditelji stupe u akciju i odvedu dete kod lekara.

OCD može da se tretira na dva načina:

1. Kognitivno bihevioralnom terapijom;

2. Medikamentima;

OCD može i ne mora da bude vezan za genetiku. Osim genetike predispozicija za pojavu ovog poremećaja je i nivo serotinina u mozgu, pa stres ili bolest mogu da budu uzroci aktivacije.

Opsesivno kompulzivni poremećaj može da se tretira i leči, tako da ljudi koji ga imaju mogu da žive sasvim normalan život. Važno je potražiti stručnu pomoć pre nego što ostanete bez kontrole nad sopstvenom opuštenošću.

Ovaj poremećaj je podjednako zastupljen među muškarcima i ženama.