Dijabetes je jedno od najčešćih oboljenja u svetu i najčešća endokrina bolest. Prema trenutnim procenama, više od 400 miliona ljudi širom sveta ima problema sa dijabetesom. Ni prognoze za budućnost nisu povoljne i pretpostavlja se da će broj obolelih u narednih dvadesetak godina premašiti cifru od 600 miliona. Važno je naglasiti da je jedan od ključnih faktora u lečenju, ali i sprečavanju nastanka dijabetesa, pravilna ishrana. Ovaj tekst sadrži savete kako koristiti voće u ishrani dijabetičara.
Gojaznost i fizička nekativnost kao uzročnici dijabetesa
Dijabetes se može javiti u bilo kom životnom dobu i predstavlja naslednu bolest. Oko 20-30% ljudi ima nasledno opterećenje za šećernu bolest i kod njih se ona može lakše razviti. Međutim, važni su i drugi, nenasledni činioci. Pre svih, gojaznost.
Šećerna bolest se javlja četiri puta češće kod gojaznih nego kod osoba koje nemaju problema sa viškom kilograma. Osim što je jedan od uzročnika dijabetesa, gojaznost je isto tako veoma opasna i kod osoba koje su već dijabetičari. Kod njih povećana telesna težina pogoršava regulisanje bolesti i njeno lečenje.
Poznato je da gojazne osobe poseduju smanjenu osetljivost kako prema sopstvenom tako i prema unetom insulinu. Gojazne osobe koje nisu dijabetičari imaju povećano lučenje insulina čak i na prazan stomak, kao i posle uzimanja obroka, tako da kod njih lako može lako doći do naglog pada šećera. Zbog konstantnog povećanog lučenja insulina dolazi do preopterećenja i iscrpljenosti pankreasa. Posledica toga može da bude preslabo lučenje insulina i povećan nivo šećera u krvi.
Osim gojaznosti, fizička neaktivnost kod osoba sklonih dijabetesu ubrzava “aktivaciju” bolesti. Kada smo fizički aktivni, naši mišići koriste šećer, ne trošeći insulin. Tako se količina šećera u krvi snižava, a ćelije koje luče insulin manje se iscrpljuju.
Česta izloženost stresu, emocionalni poremećaji, razne infekcije, takođe su faktori rizika za nastanak dijabetesa.
Pravilna ishrana – lek za sve dijabetičare
U samoj prevenciji i lečenju dijabetesa odgovarajući režim ishrane ima najveću ulogu. Dok lekovi nisu potrebni svim osobama sa dijabetesom, a fizička aktivnost nekima nije dopuštena, pravilna ishrana je i moguća i nužna kod svih dijabetičara.
Pravilan izbor hrane predstavlja ključnu kariku u lancu koji sačinjavaju postupci za lečenje dijabetesa. Udeo pravilne ishrane i odgovorno odabranih namirnica je veoma velik, jer se tako obezbeđuje i dobro opšte zdravlje.
U zavisnosti od očuvanosti pankresa i lečenje dijabetesa je različito. Kod najlakših slučajeva, sa relativnim nedostatkom insulina, u lečenju se primenjuje isključivo pravilna ishrana. Kod srednje teških oblika dijabetesa, osim pravilne ishrane, primenjuju se i oralni antidijabetici (tablete), dok se kod najtežih slučajeva primenjuje insulinska terapija kao glavni lek, dok dijeta ima pomagajuću ulogu.
Voće u ishrani dijabetičara
Savremena ishrana dijabetičara je veoma raznovrsna, sa malim ograničenjima, u smislu smanjenog unosa ugljenih hidrata i masti. Kao i pri svakom drugom režimu zdrave ishrane, potrebno je koristiti svežu i na odgovarajući način pripremljenu hranu. Proizvoljna upotreba namirnica je štetna, jer postoji rizik da se unese i hrana koja sadrži više ugljenih hidrata. Zato se strogo mora voditi računa o izboru i količini namirnica.
Zbog svog potencijala, voće u ishrani dijabetičara je veoma važan izvor vlakana, minerala i vitamina. Samo je potrebno da znaju u kojoj količini može da se koristi određena vrsta voća.
Jedite voće sa korom
Iako se voće danas mnogo prska, a većina presticida završi u kori, ipak se preporučuje unos svežeg voća sa korom. To je zato što se u kori nalazi puno biljnih vlakana koja bubre u želucu, čime se povećava zapremina hrane i ranije se javlja osećaj sitosti. Samim tim se smanjuje i količina unete hrane, što je pre svega dobro kod gojaznih osoba. Svojim bubrenjem, biljna vlakna stvaraju mrežu u kojoj se zadržavaju masti i šećeri, te se tako smanjuje i usporava njihova apsorpcija.
Koliko voća sme da jede dijabetiča?
Količina određene vrste voća koju sme da konzumira dijabetičar u direktnoj je vezi sa sadržajem šećera u toj vrsti voća. Na primer, jagode, mandarine, narandže, ribizle, višnje, breskve i jabuke se mogu trošiti više nego kruške, kajsije ili šljive. Treba imati na umu i da stepen zrelosti takođe utiče na udeo šećera u voću. Prezrelo voće ima u sebi više prostih šećera, te sa njegovim unosom treba biti pažljiv.
Kuvano voće
Voće se može koristiti i kao kuvano, u obliku kompota ili pirea. To je naročito važno ako se uzme u obzir činjenica da kod nekih dijabetičara sveže voće izaziva stomačne tegobe, što sa kuvanim voćem nije slučaj. Kuvano voće se, ukoliko ima potrebe, zaslađuje isključivo veštačkim zaslađivačima
Zamrznuto voće
Dobar način korišćenja vansezonskog voća je zamrznuto voće – jagode, maline, višnje, borovnice, ribizle, kupine. Najbolje je koristit ih kao kompote ili dijetalne dezerte, uz dodatak veštačkog zaslađivača. Dozvoljena je i voćna salata od svežeg ili smrznutog voća, sa zaslađivačem ili dijetalnim šlagom.
Voćni sokovi
Dragoceni sastojci voća se mogu unositi i kroz sokove. Ceđeni sok od svežeg voća je najbolje i najsigurnije rešenje. Ukoliko baš morate da pijete kupovne sokove, dozvoljeni su isključivo sokovi bez dodatka šećera.
Sušeno i kandirano voće u ishrani dijabetičara se ne preporučuje
Suvo voće ima mnoge zdravstvene benefite. Međutim, sve vrste suvog voća imaju visok sadržaj ugljenih hidrata, te ih dijabetičari mogu koristiti jedino u strogo kontrolisanim količinama, uz prethodni dogovor sa lekarom.
Osim toga, većina egzotičnog voća, sušenog ili svežeg, ima veći sadržaj šećera od voćnih vrsta koje se uzgajaju u našim krajevima, zbog čega dijabetičari treba da izbegavaju egzotično voće. Takođe, treba izbegavati i kandirano voće, jer i ono sadrži puno šećera.