Search for content, post, videos

Intolerancija na hranu, šta nam ona govori

intolerancija na hranu
intolerancija na hranu

intolerancija na hranu

Reakcija koja se razvije kao posledica konzumiranja određenih namirnica naziva se intolerancija na određenu hranu (ili sastojak od kog je napravljena). Svedoci smo sve češće pojave da je neko u našoj okolini razvio intoleranciju na gluten, laktozu, glukozu. Da li se lifestyle uvukao i pod stolnjak za vreme obroka ili se pak radi o realnim medicinskim stanjima?

Za početak, treba napraviti razliku između alergije na hranu i intolerancije. Kada je u pitanju alergija, reakcija je veoma burna, dešava se u prvih 30 minuta od uzimanja alergen namirnice i može da ima posledice fatalne po život. Dolazi do oticanja jezika, ždrela i jednjaka, i ukoliko se ne reaguje pravovremeno može da dođe do gušenja. Kod intolerancije na hranu reakcija nije toliko burna i ne može životno da ugrozi konzumenta. Intolerancija, ukoliko nije dijagnostikovana, dovodi do hroničnih stanja i umnogome utiče na kvalitet života. Pored ovih razlika u kliničkim manifestacijama postoji još jedna. Osoba koja ima alergiju na hranu, uglavnom (ali ne i po pravilu) je alergična na isključivo jednu namirnicu. Naprimer, onaj ko ima alergiju na kikiriki uglavnom nije alergičan više ni na šta. Osobe koje pate od intolerancije mogu je istovremeno razviti i na gluten i na laktozu.

Dok manje od 2 % svetske populacije pati od alergija na hranu, intoleranciju je razvilo 35 % svetskog stanovništva.

I to potvrđuju kliničke studije za one pacijente koji su bili podvrgnuti testovima. Pretpostavlja se da još oko 20 % ljudi ne zna da ima intoleranciju na hranu, jer tegobe koje osećaju, a nisu opasne po život, pripisuju načinu života ili nekim drugim faktorima.

Intolerancije se povezuje sa brojnim hroničnim stanjima i simptomima, a najčešći su:

– Gastrointestinalne tegobe koje izazivaju gastritis, nadimanje, dijareju, opstipaciju;

– Neurološke smetnje koje prouzrokuju glavobolju, migrenu, vrtoglavicu;

– Dermatološke promene  u vidu akni (kod odraslih), ekcema, svraba kože, osipa;

– Bolovi u zglobovima i mišićima počev od atipičnih bolova i otečenosti zglobova do reumatoidnog artritisa;

– Respiratorne tegobe kao što su astma, rinitis, laringitis, bronhitis;

– Problemi kontrole telesne težine;

– Psihološke smetnje u vidu hroničnog umora, nesanice, depresije, anksioznosti.

Najčešći intoleranti su gluten (nalazi se u nekim žitaricama), laktoza (mlečni šećer) i glukoza (prosti šećer). Takođe intolerancija se može razviti i na aditive, boje i pojačivače ukusa koji se koriste u prehrambenoj proizvodnji. Da bi se utvrdilo stanje intolerancije neophodno je uraditi test na intoleranciju vađenjem krvi. Posle dobijenih rezultata, potrebno je prilagoditi ishranu jer se intolerancije ne leči nikakvim lekovima.