Infekcije disajnih puteva spadaju u najčešća infektivna stanja u koja možemo doći, mi i članovi naše porodice. Karakteristične su po tome što se veoma brzo šire. Ukoliko je reč o virusnim infekcijama, poput kijavice i gripa, od momenta inficiranja do ispoljavanja prvih simptoma ponekad prođe svega par sati. Evo kako prepoznati simptome infekcije disajnih puteva, zaštititi se i ostati zdrav tokom jesenjih meseci koji stižu.
Kada disajni putevi najviše stradaju?
Pri tome, infekcije su češće u hladnije dane i u dane naglih vremenskih promena, usled rashlađivanja organizma i dužeg boravka u zatvorenim prostorijama. Njihova nagla ekspanzija počinje sa prvim hladnijim jesenjim danima i traje tokom čitave jeseni i zime.
Infekcije gornjih disajnih puteva podrazumevaju upalu sluzokože nosa, ždrela, sinusa i glasnica, dok u infekcije donjih disajnih puteva spadaju upala bronhija i plućnog tkiva. Veoma često, upala gornjih disajnih puteva lako se proširi i na disajne puteve u celini. Zato je važno da od samog početka infekcije primenimo odgovarajuće metode lečenja.
Virusna infekcija sluzokože nosa i ždrela (kijavica ili nazeb)
Ova infekcija je najčešća. Nastaje naglo, a njeni prvi simptomi su osećaj suvoće i bola u ždrelu. Za par sati razvija se otok sluznice, što se ispoljava zapušenim nosom, kijanjem, a kasnije i pojavom sekreta koji je u početku vodenast i bistar. Za dva dana tegobe postaju intenzivnije, javlja se promuklost i suv kašalj, a sekret iz nosa je obilniji i gušći. Ova infekcija najčešće nije praćena slabošću i povišenom telesnom temperaturom i prestaje nakon 7 dana.
U postupku lečenja, obično je dovoljan samo odmor, unos toplih napitaka, čajeva sa limunom i limunade, a od lekova male doze aspirina i sirup protiv kašlja. Upotreba kapi i spreja za nos preporučuje se tek kada sekret postane gušći. Primena antibiotika obično nije neophodna.
Upala sinusnih šupljina
Ukoliko se jave komplikacije, kao posledice sekundarne bakterijske infekcije, može doći do upale sinusnih šupljina. Ova upala se ispoljava pojavom gustog, zamućenog sekreta, glavoboljom, lakom povišenom temperaturom, otežanim disanjem kroz nos. U ovakvim slučajevima neophodni su antibiotici. Lekari preporučuju i inhaliranje na toploj pari. Najblagotvornije dejstvo ima inhaliranje bosiljkom.
Upala ždrela
Može biti virusnog ili bakterijskog porekla. Kod odraslih ljudi ne mora biti prisutno crvenilo i otoko sluzokože, pogotovo kod pušača, kod kojih su sluznice znatno izmenjene. Kod dece je lakše uočiti promene. Javlja se izrazito crvenilo ždrela, providan sekret, otok sluzokože, povišena telesna temperatura i često otok vratnih limfnih žlezda.
Angina
Angina je najčešća bakterijska infekcija, izazvana streptokokom grupe B. Bolest se manifestuje gušoboljom, povišenom telesnom temperaturom, slabošću i malaksalošću, crvenilom i otokom krajnika i pojavom gnojnih čepića na njima.
Lečenje se vrši penicilinom, ukoliko ne postoji alergija na lek. Preporučuju se ispiranje grla rastvorom troprocentnog hidrogena (1 kašika na 2 dl vode), topli napici, aspirin ili drugi lekovi za snižavanje telesne temperature.
Angina je naročito česta kod dece predškolskog i školskog uzrasta. Izvor infekcije su najčešće kliconoše, odnosno osobe koje nose virus ali kod kojih se ne ispoljavaju znakovi infekcije. Zato je potrebna kontrola briseva kod članova porodice kako bi lečenje bilo što pravilnije i efikasnije.
Infekcija glasnih žica (glasnica)
Takođe vrlo česta infekcija, čiji su simptomi promuklost, otežano gutanje, suvi kašalj. Osim upotrebe lekova, preporučuje se štednja glasa, inhaliranje na toploj pari, umereno topli napici, a pušenje i gazirani napici su zabranjeni.
Najbolja preventiva protiv disajnih infekcija
U cilju prevencije preporučuju se duži boravci na čistom vazduhu, izbegavanje zagušljivih, mračnih i vlažnih prostorija. Jesen ne mora da znači prestanak boravku na otvorenom, pogotovo sa svojom decom. Takođe, preporučeno je i što češće provetravanje soba u stanu ili kući, adekvatno oblačenje, ishrana bogata vitaminima (svežim voćem i povrćem) i izbegavanje kolektivnih okupljanja u vreme epidemija.