izvor: vice.com
Aktuelna tema ovih dana, parada ponosa, kako je nazivaju širom sveta, još uvek izaziva ogromnu pažnju kod ljudi. Kao neko ko se može deklarisati kao antihomofob, u onom smislu da prihvatam različit izbor, čak bih se usudila da kažem i da razumem, moram da priznam da sam od šoka i komentara javnosti postavila sebi ppitanje: “Kome je na korist parada ponosa?”.
Da li ljudi uopšte razmišljaju u tom pravcu? Ima onih koji tvrde da LGBT populacija samo traži svoja zakonska prava. To je u redu. Da li moraju svoja prava da traže golih guzica na povocima preplavljujući ulice velikih gradova u kojima između ostalih na tim istim ulicama ima i ogroman broj dece? To je poruka LGBT, deci? Da treba da budu takvi kad porastu? Na povocima? Nisam sigurna da postoji roditelj trenutno u Srbiji koji takvu sudbinu želi svom detetu. Da bude na povocu.
Masala Srbijo ala si bogata imamo sredstava i za gej paradu
Zašto ne bi svoja prava tražili i ostvarivali kao civilna, tj. civilizovana pre svega, grupa građana. Nekolicina koja paradira predstavlja tek mali procenat onih koji čine gej grupu ljudi. Uopšte ružno ih je na taj način obeležavati, jer smo svi mi mnogo više od svoje seksualne orijentacije. Slična situacija bi se desila kada bi hetero-BDSM grupacija predstavljala celu heteroseksualno orijentisanu grupu ljudi. Nismo svi od onih koji obožavaju lance i katance i smatramo ih nužnim za postizanje vrhunca. Ni to nije adekvatna poruka za nekoga ko se još uvek nije seksualno opredelio. Moglo bi da deluje turobno i suviše mračno za one koji tek treba da istražuju svoju seksualnost.
Takođe, onaj deo gej populacije koji je protiv gej parade, smatram da su u pravu. Zašto nekolicina gej ljudi promoviše homoseksualizam kao kič, ludilo, perverziju, i granične ličnosti, kada među gej grupacijom ima puno onih koji imaju tzv. vanila odnose?! No i taj podatak nije sasvim tačan, jer je promiskuitet na znatno višem nivou kod pripadnika LGBT nego kod ljudi heteroseksualne orijentacije. Sigurno je da postoji ogroman broj onih koji sasvim normalno prihvataju svoju orijentaciju ne glorifikujući je u način života i izražavanja već vode svoje itekako sadržajne živote. Parada ustvari pravi veći antagonizam od strane ljudi od tradicije, jer upravo šetnja takvog eksplicitnog sadržaja čitavu gej populaciju predstavlja kao ljude koji po ceo dan u lateksu glumataju seksualne robove. Što, složiće se mnogi, nema veze sa istinom.
Ono što je ipak najfrapantnije i najčudnije od svega, je da parada ponosa postoji još uvek i u zemljama gde su LGBT pripadnici ostvarili sva prava za koja su se zalagali. Koja je onda svrha? Ko profitira?
Osim svega navedenog, kao apsurda, neophodno je napomenuti i to da postoji toliko različitih grupa ljudi u Srbiji koji bi trebali da paradiraju za svoja prava mnogo pre nego LGBT. Samohrane majke i žene koje su pretrpele nasilje u porodici. Takođe invalidi i ratni vojni invalidi. Žive na rubu egzistencije i uz to nemaju normalan pristup ogromnom broju gradskih sadržaja. Za njih nema dovoljno razumevanja od strane društva. Veoma diskriminisani po pitanju zapošljavanja. I kao grupa sa najvećim pravom da paradira za svoja prava, ili dobije novac u vrednosti onoga koji je izdvojen za paradu “ponosa”, su deca kojima je neophodno lečenje u inostranstvu. Deca čiji su roditelji heroji i mučenici, koji ne mogu da se izbore sa ciframa neophodnim za izbavljenje sopstvene dece.
Kome je neophodna parada ponosa? Jeleni Karleuši? Ili nekim sličnim megaintelektualcima koji će da iskoriste ovu apsurdnu priliku da promovišu sebe u neki širokoumni brend. Uh!