Search for content, post, videos

Zašto muzička scena ’80.-ih ima tako jak pozitivni karakter

scena osamdesetih
scena osamdesetih

scena osamdesetih

Postoje dve zanimljive “teorije” o tome kako je izgledala muzička scena ’80.-ih. U jednoj od rasprava sa školskim drugarom, Jason Smith – bloger iz Arizone, uspeva da nasluti svoju teoriju.

Ekonomski boom i stravičan prosperitet Amerike u to vreme, za vreme vladavine Ronalda Regana, imao je ogroman uticaj na ljude. Ljudi u Americi su se zahvaljujući materijalnom prosperitetu, osećali veoma dobro u vezi svoje budućnosti. Neki to još u Americi zovu “poslednje zlatno doba”. Ono što se dešavalo u ekonomiji, preslikalo se i na ostale društvene sfere. Kultura je bila u procvatu, a samim tim i zabava.

Teorija njegovog prijatelja je bila da je pozitivizam, jačina i upečatljivost zvuka osamdesetih bila samo logična evolucija na postojećoj sceni. Da je kreativnost bila nezavisna od ekonomskog prosperiteta. Smatrao je isto tako da je završetak disko ere mogao da vodi samo u tu vrstu pozitivizma. Takođe je dodao da je Amerika imala veliki rast ekonomije i kasnih devedesetih, a muzička scena ni u najmanjoj meri nije odreagovala kao ’80.-ih. Kasne devedesete su bile u razbesnelom hip-hop fazonu.

Momci su se složili da je istina tamo negde …

James je u svom izlaganju još dodao to da stvari osamdesetih i nisu baš sve bile tako bajne. Tada se strmoglavo povećao broj razvoda i kriminalnih bandi. Krek je dobio epidemijske razmere u Americi. Droga i problemi u društvenom životu, očigledno nisu uspeli da ometaju velike bendove poput: Queen, Genesis, Eurithmycs, Pet Shop Boys, Simply red, Billy Idol, Chirs Isak, Police i mnoge druge. Većina ljudi je i pored svih tih problema osećala entuzijazam. I takva je baš i muzika tog vremena. Donosi nadu i smisao, opušta i budi lepe emocije. Bilo je i “tralala” mode-a, ali i on je zvučao optimistično.

Danas, žali se James, suština muzike je potpuno drugačija. Kao da ima za svrhu da se ljudi iživljavaju. Čak su i video spotovi dijametralno suprotni. Sada se u spotovima, čak i kada se peva o najnežnijim stvarima, ljudi krevelje i kerebeče. To je zamenilo nekadašnje osmehe muzičara.

“I’m the best and I’m gonna get paid and you’re garbage so get outta my face”. (“Ja sam najbolji i biću plaćen za to, a ti si nebitni gubitnik, gubi mi se sa očiju”). Na ovaj način je bukvalno okarakterisao tu glavnu razliku svega onoga pre hip-hop-a i posle. Sada su i pevačice agresivne u spotovima, bacaju se, dižu srednje prste i šire nozdrve. Najbezbednije je slušati radio. Živela muzička scena osamdesetih.