Da li ste i vi propustili ljubav svog života? Koliko puta volimo i bivamo voljeni? Koliko je onih koji u jednom trenutku života shvate da su potpuno pogrešili u odabiru osobe pored koje žive? Čime je to uslovljeno?
Kada krenu prva sumiranja u odraslom dobu, pitanje odabira bračnog saputnika je najčešće prvo na tapetu. Možda čak i svakog puta nakon manje svađe ili mimoilaženja, tj. sukoba mišljenja sa partnerom. Koliko puta ste pomislili, pa možda i nismo jedno za drugo. Trebalo je onda da znam. A to “onda” na početku je izgledalo sjajno i obećavajuće. Bili ste zaljubljeni do ušiju i mislili ste kako će biti tako do kraja života. Za neke bude i ostane tako. Retki srećnici. Ali postoje.
S druge strane, za mnoge postoji ONAJ neko, ko stalno ostane da struji u krvnim žilama. Možete hiljadu puta da se zaljubite i odljubite, ali taj neko ne izlazi iz sistema. Ostaje sa vama bezuslovno, iako fizički nije deo vašeg života. Srodne duše se ne mogu rasplesti jedne od drugih. To je teško naučno objasniti, ali empirijski je milijardama puta dokazano. Iskustva govore da ako ne nastavite put sa svojom srodnom dušom fizički, ona će i dalje ostati sa vama da živi astralno.
Nije važan broj veza pre i posle susreta sa NJIM, ali je ON taj sa kojim svakog poredite. Intezitet osećanja se toliko jako utisnuo u biće, tako da i na najmanji nadražaj ili pomisao na njega, osetite reakciju srca. Prosto neverovatno. Nekada prođu i decenije od poslednjeg viđenja, poljupca ili vođenja ljubavi, ali taj neko ne pada u zaborav. Ne postaje pasivna misao NIKADA.
Pa zašto ste onda propustili ljubav svog života?
Ti se susreti najčešće prilično rano ljudima dešavaju. I kada se ostvari ta ljubav, dok je živite, postane vam nekako normalna. Niste konstantno svesni njenog inteziteta. Najčešće ljudi pomisle u jednom trenutku da moraju da nastave dalje i da je moguće voleti i biti voljen još više. Pa, ako može i desi se to, onda prethodna veza i nije bio sudbinski susret. Najbolji pokazatelj propuštene ljubavi za ceo život je razočaranje koje se doživljava u svim narednim vezama. Kada vas stalno prati osećaj da niste dobili više, ni jednako. Samo manje. Uvek manje.
U svim razočarenjima, tu je srce koje vas podseti, zašto niste bili dovoljno hrabri da nastavite s njim. Možda su vam se isprečili roditelji na putu, društvene konvencije ili neka treća glupost, kakva može da raskine tako jake veze. Iščupate se iz čeljusti ljubavnih problema, i onda se pamti samo ljubav. Ali je nemoguće da ste pogrešili osećaj. Voleli ste i bili voljeni. Bez obzira na okolnosti. To su veze koje bivaju nabijene ekstremno pozitivnim ali i negativnim osećanjima. Pa šta prevagne. Ali kad prevagne snaga i volja da se nastavi dalje, lakše je podneti svakodnevne probleme. Svima nam je potrebna ljubav. Bar u sećanjima.