Slobodan dan. Sintagma ili u ovom slučaju rečenica, spada u red najapstraktnijih pojmova koji bi se mogli izvesti u praksi života jedne mame. Andersen je ženski rod totalno zbunio svojim bajkama. Sve one izgledaju i zvuče, a najverovatnije i jesu, obrnuta slika realnosti. Pepeljuga bi mogla da pozavidi, svakoj prosečnoj balkanskoj ženi na količini glagola koje izvede u toku dana. Jedino su sestre najčešće u ulogama dobrih vila, a ne zlih polusestara. Kažem Balkanske, jer postoje delovi sveta poput zapadne civilizacije gde su se žene izborile za svoje mesto pod suncem i sada terorišu muškarce. Valjda će tim sirotim muškarcima Anglosaksoncima Donald Tramp priskočiti u pomoć. Pretvoriće sadašnje instant domaćice, u “prave” žene. Da uvede akciju tipa “zabranjena kupovina “oven ready” obroka, više od 5 puta nedeljno. Nešto u tom stilu, jer je Amerika poprilično zglajznula u tom smislu. I tako..
Ono što je mene fasciniralo baš danas je izraz lica mog dragog muža, kada sam mu rekla da uzimam slobodan dan. Subota je inače, deca su se probudila, svi smo nešto prehlađeni. Meni je došlo da nakon dve godine kažem ” ja ne mogu više”, tj. “ja ne mogu danas, ‘ajde ti”. To znači povedi starije dete negde, da ja mogu na miru da sređujem kuću, bavim se bebom, pravim doručak, ručak, sređujem veš i pišem.
Ovo je bio prvi put danas u našem zajedničkom životu da sam pomenula slobodan dan u ovom kontekstu. Njegovo lice menjalo je boje i grimase kao da je neki GIF u pitanju. Kao: “pa šta ću ja s’ njima, ili šta sad da radim, kako to ide, misliš ceo dan, jesi luda, pa ti čak ni ne radiš, vikend je”… On ništa od toga ovog puta nije izgovorio. Ali nakon skoro deset godina zajedničkog života, stekla sam supermoći da mu čitam misli preko izraza lica. I da, sve ono kao “Šta on misli da – a mislim da on misli” – nema veze sa životom.
Muškarci možda nisu Homer Simpsoni, ali nisu ni približno komplikovani kao žene.
U prvom trenutku razmišljala sam se da li da mu dam instrukcije kako da provede jedan dan u ulozi mame, i odgovorim na sva njegova neizgovorena pitanja. Na njegovo pitanje “KAKO?” i konstataciju da ja “NE RADIM”, ne bih nikako mogla da dam odgovor jer bi trajao 5 sati, a zbog odgovora na nerad, verovatno bi dolazila policija. Shvatila sam, najbezbednije je da ga zamolim da povede starije dete negde na dva sata, da ja imam bar obris utiska da sam slobodna dok beba spava.
Inače, vikend je za svaku mamu najteži deo nedelje. Muškarac je još samo jedno dete na grbači, koji u mom slučaju pije vodu iz 12 čaša u toku dana, ostavlja sve pored sudopere, i večito je gladan. Glad izražava transparentno i smatra da sam JA ta koja treba da učini nešto povodom toga. Naročito kada deca uveče već zaspu, a on se zakucao da gleda film. Onda počne glasno da razmišlja kako bi mu leg’o jedan sendvič, i dodao kako ih ja najbolje na svetu pravim. To je period dana kada svaka mama prvi put sedne opušteno na 6 minuta koliko može da izdrži dok ne zaspe. Griža savesti, iz nepoznatih razloga uradi svoje, i pepeljuga doda sendvič princu. Zar ne bi trebalo da je obrnuto? Bar u terminu posle 22h. Vikendom. Bar subotom, ili petkom. Jednom mesečno…
Panta rei, sendviči i prljave čaše… Sledeće nedelje sigurno uzimam slobodan dan.