Rimokatolička crkva i Vatikan imaju dugu istoriji korupcije i pravara. Iako treba da bude sedište verske organizacije i služi ljudima i Bogu, Vatikan se vekovima nalazio u centru skandala. Seksualno zlostavljanje dece, genocidi vršeni u ime Boga i gomila neopravdanih zločina čine Vatikan jednom od najkorumpiranijih organizacija u istoriji.
Da li ste znali da Vatikan ima jednu od najmoćnijih obaveštajnih službi?
Na koji način prikupljaju podatke i šta posle rade sa njima, nije sasvim jasno. Ipak, poznajući istorijske činjenice ne možete, a da se ne zapitate da li su Bogu zaista potrebni svi ti podaci o eventualnim neprijateljima Crkve?
Saborom u Nikeji, 325. godine je odlučeno mnogo stvari koji će kasnije oblikovati i Crkvu i veru. Pored odluke o datumu praznovanje Vaskrsa, na Saboru je odlučeno i da će samo 4 jevanđelja ući u Bibliju. O knjigama koje su tada izbačene, danas se ne zna mnogo.
1611. godine Biblija je sa latinskog prevedena na engleski jezik. Do tada je Biblija sadržala 80 knjiga, a poslednjih 14, koje su prilikom prevoda izbačene, su činile kraj Starog zaveta. Do 1684. godine iz svih primeraka Biblije na engleskom je uklonjeno 14 spornih knjiga, osim iz originalnog prevoda, nastalog 1611. godine. Ovo izdanje je nekako preživelo ljudske ruke i ostalo netaknuto do današnjeg dana, a stvari koje su pronađene u njemu ne mogu, a da ne zapitaju čoveka. Naime, u prvom prepisanom primeru Biblije, Isusovo ime je napisano kao IESUS i izgovara se kao Iahasua.
Ono što ostaje nejasno jeste kad Iesus prelazi u Jesus (engleski jezik), kad glas J, u to vreme još uvek nema svoju grafemu?
Jedna od knjiga koja je uklonjena iz Biblije jeste i Mudrost Solomonova. Kroz Crkvene spise i učenja, Solomon, sin Davidov, jedan od najmudrijih ljudi, je predstavljan i kao blagonaklon kralj. Ipak, ukljonenja knjiga nam daje sasvim drugačiji uvid u njegov karakter i vladanje.
Mudrost Solomonova 2:1-24
Bezbožnici sude sami sebi. Naš život je kratak i dosadan i za smrt ne postoji lek. Niti je bilo ko, bilo kada ustao iz groba. Svi mi koji smo rođeni, nestaćemo kao da nas nikad nije bilo. Kada se ugasi, naše telo će se pretvoriti u prah i pepeo, a naš će dah nestati sa vetrom. Naša imena će biti zaboravljena i niko se neće sećati naših dela.
Nad našim vremenom se nadvila senka i nakon što umremo, nijedan čovek se više neće pojaviti.
Zato uživajmo u vremenu koje imamo i snazi koju nam mladost daje. Uživajmo u vinu i masti i mirisu prolećnog cveća. Krunišimo se vencima od cveća pre nego što se cveće osuši. Ugnjetavajmo jadnog pravednika, nemojmo poštedeti udovicu niti poštovati sedu kosu.
Neka naša snaga bude zakon pravde jer ono što se utvrdi da je slabo ne treba ni da postoji.
Zato lezimo u zasedu i čekajmo pravednika jer ON nije od naše strane i čist je suprotno našim delima. ON tvrdi da ima znanja Svevišnjega i da je dete Gospoda. Nateran je da ukori svoje misli i tvrdi da njegov život život nije isti kao naš. ON tvrdi da smo mi falsifikati i želi da nas očisti od prljavštine. Samo ON govori o kraju i hvališe se da je sin Svevišnjeg.
Hajde da vidimo da li je to istina i proverimo šta će se desiti na njegovom kraju.
Jer, ako je zaista sin Svevišnjeg, Otac će mu pomoći da se izvuče iz ruku neprijatelja. Razmotrimo ga kroz mučenje, da vidimo da li njegova krotkost dolazi kroz njegovo strpljenje. Osudimo ga na sramnu smrt.”
Uklonjena knjiga Mudrosti Solomonove otvara niz pitanja, vezanih za ciljeve i stvarne namere Vatikana. O kome blagonakloni kralj Solomon govori? Zašto je Vatikan odlučio da ukoloni ovu knjigu iz Biblije? Isus je rođen 900 godina posle Solomona, tako da je nemoguće da je kralj o njemu govorio. Ali, koji se to onda čovek u vreme kralja Solomona izdavao za sina Svevišnjeg?
I kako je Isusu upalilo da ubedi masu u svoje poreklo, a ostalima nije?
Ovo zaista remeti ono što Crkva i Vatikan propagiraju. Solomon zvuči kao zao i opsen vladar, sklon nasilju i agresiji. Zanimljivo je da je Solomon, bio vladar koji je verovao u više bogova i bio slab na žene. Njegov čuveni hram se smatra duhovnim mestom rođenja masonerije, pokretom koji danas vuče konce na najvišim nivoima.
Nema sumnje da Vatikan vuče konce, mnogo intenzivnije nego što bi želeli da priznaju. Ipak, treba se zapitati kome je od koristi da ima puno verujućih ljudi?