Hvala Globalistima i vatrenim borcima za ljudska prava. Konačno smo dočekali pravdu na planeti, da vidimo ovako interesantnu i nadasve uzvišenu reklamu za cipele. I dok se urla na sva zvona o pravima raznih manjinskih i ugroženih grupa na planeti, oni koji su doskora “uživali” najviše prava polako postaju nepotrebni višak, ismevana družina. Prateći kablovsku televiziju u Severnoj Americi, nije mi dugo trebalo da shvatim modus po kojem se prave reklame.
Poenta je da muškarac, koji pritom simulira prosečnog porodičnog čoveka, ispadne smešan i glup u svim reklamama u kojima se pojavljuju muškarci i žene kao “oponenti”. Izgleda da to donosi sjajnu prodaju izvesnog proizvoda, a zastrašujuće je ustvari – “koji je pravi razlog za to?”. Pristao je ceo kontinent da je prosečan muškarac neandertalac. Onaj koga žena ismeva i nadmudruje bez naprezanja. Na kraju će se tome svi grohotom nasmejati.
Kakva “inventivnost” u sferi marketinga, prosto smo svi oboreni s nogu.
Korak dalje je svakako reklama čije je začelje bila priložena fotografija u tekstu. Ovaj vizuelno kulturološki masakr osvanuo je na jednoj od “najetičkijih” društvenih mreža. Sponzorisan post za ženske cipele, prošao je kroz filtere podobnosti, i bez prepreke objavljen. Prema odredbama te društvene mreže zabranjeno je bilo kakva diskriminacija, polna, rasna, zdravstvena i slična tome. S toga veliko pitanje ostaje, da li je ženska štikla koja potencijalno ima pretenziju da smrska slepočnicu jednog muškarca nije nikakav etički problem ? Izgleda da je samo zabavno? Kome ?
Onim istim manjinama koje sve više bivaju glorifikovane i afirmisane upravo zahvaljujući ovakvom srozavanju, uslovno rečeno, tradicionalnog -muškarca koji pripada zdravom reproduktivnom korpusu. Taj muškarac je sada, personifikacija, nasilnika ili glupsona, to je ono na čemu se najviše potencira. Jasno je da ima, i da treba sankcionisati nasilnike, kao i to da nije svaki čovek na planeti Tesla, ali da se uzme promil populacije i našiju se te karakteristike većini, postaje više nego zabrinjavajuće.
Jer, strašno je da prava manjina zažive na ukidanju prava većini. Zar možemo nazivati demokratijom situaciju “dok nekom ne smrkne, drugom ne svane”?