Iskreno sam se nadao da će serija o slavnim Nemanjićima našoj deci približiti istoriju ove slavne loze. No, razočarenje bilo moj jedini i gorki osećaj… bar na početku ovog serijala.
Kritičari će reći svoje, ali ja ću sa kratkim osvrtom reći moje, možda laičko mišljenje, gledaoca ispred malog ekrana:
Stefan Nemanja, po izlasku iz tamnice potpuno isto izgleda kao pre bacanja u nju. Ili pak kao veliki župan u svom domu, mada primećujem nešto više žedan… Neodoljivo podseća na Robinzona Krusoa ili kakvog pustinjaka, a nikako na čoveka koji se u to vreme potpisivao krasnopisom dok je Barbarosa to činio palcem (posvedočiće istorijski dokument iz Niša)!
(Pri tome uloga je dodeljena glumcu koji je besramno kritikovao i izjavama falsifikovao srpsko istorijsko nasleđe?!)
Vizantijski car Manojlo Komnin liči na odbeglog prodavca sa bitoljske na beogradsku pijacu. Pritom koristi moderne fraze poput „imaš petlju“, „ulazite u igru“ sa ovdašnjim makedonskim akcentom… Sva energičnost najmoćnijeg svetskog vladara toga vremena iskazana je u pljeskanju šakama prilikom pranja ruku.
Deca Stefana Nemanje, kao da su izvučena iz klupa neke prestižne osnovne škole u centru metropole ili „Prve beogradske gimnazije“, pa pravo u Rašku sa sve savremenim akcentom i žargonima ovdašnjih đaka… jedino se mali Rastko izdvojio svojim iskrenim plačom iz kolevke i pružanjem ruku ka roditeljima, kao da želi da poruči – „vadite me odavde“!
Obe vojske malobrojne, poput „Družine Pere Kvržice“ ili „Sinjeg Galeba“ mlataraju mačevima k’o motkama po Carskoj bari. Jedino što je držalo pažnju gledalaca je isključivo smeh koji likovi izazivaju, a meni lično, gorčinu u ustima…
Prestonica poput vikinških bungalova, indijanskih vigvama (perca ne nedostaju) a odore glumaca nalik na lutalice, sa sve pesmom i mečkama sa poznatih vašara…
Mogao bih ja o ovome još dugo, ali neću, praznik je, pa da vam ne „trošim“ slobodno vreme. Nadam se (malčice) i sa zebnjom čekam drugu istorijsku epizodu. Ovoga puta bez dece, za svaki slučaj.
Moguće je da je budžet za snimanje ovako važne serije zaista bio jako mali. No u tom slučaju nije ni trebalo snimati.
Ovako brukamo slavne pretke, no istine radi, možda je i tako poštenije, jer kao potomci i jesmo spali na malopre pomenutu reč – BRUKA.
Sveti Nemanjići oprostite nama nedostojnima.
Napisao: Zoran Jovanović