Verovatno već znate za samojede, blještavo bele pse, poput pufnastih oblaka, sa neodoljivim osmehom? Nasmešeni Sami je jedna od omiljenih rasa pasa u svetu, koju podjednako obožavaju deca i odrasli. U današnjem tekstu upoznaćemo vas sa svim karakteristikama Samija – kada završite sa čitanjem, ne krivite nas ako poželite da ga udomite!
Samojed je velika sibirska radna rasa sa šiljastim ušima, gustom dvostrukom dlakom i klasičnim špic repom koji se uvija preko leđa. Često nazivani Sami, ovi nežni psi su lako prepoznatljivi po svom gustom i pahuljastom belom krznu. Samojedi žude za pažnjom i više su nego srećni da udovolje svojoj porodici, bilo da se radi o čuvanju stada, lovu ili vuči sanki.
Obzirom na gustu dlaku, samojedi su “dizajnirani” da izdrže hladno vreme. Imaju neverovatno efikasan dvostruki premaz koji ih izoluje od niskih temperatura. Uprkos svojoj inherentnoj izdržljivosti, samojedima je jednako drago da se izležavaju kao kućni ljubimci kao i da obavljaju poslove. Sa svojom prijateljskom prirodom i dopadljivom ličnošću, samojedi su odlični psi pratioci, pod uslovom da dobiju puno ljubavi i pažnje.
Prednosti samojeda kao kućnog ljubimca:
- Nežan i prijateljski temperament
- Može izdržati hladnu klimu
- Odličan je odabir za porodice sa decom i drugim kućnim ljubimcima
Nedostaci samojeda kao kućnog ljubimca:
- Mnogo se linja i odbacuje velike količine dlake
- Potrebno mu je mnogo vremena i pažnje
- Može razviti destruktivne navike poput žvakanja nameštaja ako se predugo ostavi sam
Karakteristike samojeda
Samojed je posebno razigran sa svojom porodicom, a njegov prijateljski temperament prenosi se i na strance, decu i kućne ljubimce. Ova pastirska rasa ima dugu istoriju rada sa drugim životinjama, tako da bi samojedi trebalo da u početku zahtevaju samo osnovnu socijalizaciju da bi održali ljubazne karakteristike ličnosti.
Međutim, oni imaju nagon da love plen, tako da će im možda trebati obuka kako bi izbegli jurenje manjih pasa ili mačaka. Kao psi visoke energije, najpogodniji su za vlasnike koji imaju dovoljno vremena da se posvete njihovim svakodnevnim potrebama za vežbanjem i obukom.
Ovi psi dobro podnose vrućinu, ali nemojte se iznenaditi ako vaš samojed odbije da uđe unutra po hladnom vremenu. Kao i druge arktičke rase, snežni dani su razlog za slavlje u umu samojeda, a vaš pas će posebno rado da se igra napolju sa vama ili da se zakopa u sneg.
Istorija Samojeda
Možda nije iznenađenje da izdržljivi, debeli samojed potiče iz Rusije, zemlje u kojoj niske temperature zahtevaju dobro izolovanu barijeru protiv hladnoće. Njihovo ime potiče od polunomadskog naroda Samojeda u Sibiru, koji su se vekovima oslanjali na ovu rasu za aktivnosti poput lova, čuvanja irvasa, vučenja saonica i grejanje u ledenim arktičkim noćima.
Samojedi su klasifikovani kao bazalna rasa, što znači da njihovo postojanje datira pre nastanka većine modernih rasa pasa. Njihova snažna radna etika i neverovatno prijateljska priroda učinili su Samojede odličnim saputnikom ljudima tokom njihovog dugog postojanja, što je pomoglo rasi da se razmnožava. Istraživači Arktika su prvi put doveli ove pse u Englesku krajem 18. veka, gde su zbog njihove predivne dlake i tople ličnosti postali brzi favoriti engleske elite.
Godine 1906, pas po imenu Moustan od Argenteaua bio je prvi samojed kojeg je zvanično registrovao Američki kinološki savez. Dok je Sami već stekao popularnost, priznanje od strane AKC-a označava prvi zvanični slučaj da su samojedi poznati kao vrhunska rasa vredna izložbe.
Nega samojeda
Samojedi mogu biti izuzetni saputnici i lojalni kućni ljubimci, ali da bi razvili pozitivne karakteristike moraćete dosta da radite sa njima. Vašem samojedu će trebati dosta energične vežbe i pažnje svakodnevno, zajedno sa doslednim treningom i redovnom negovanjem. Uz odgovarajuću negu, ova rasa može postati voljeni član vaše porodice, jer je odličan sa decom i drugim kućnim ljubimcima.
Nivo energije i vežbanje
Što se tiče vežbanja, samojedima je potrebno više od mnogih drugih aktivnih rasa. Ovim psima je potrebno najmanje dva sata aktivnosti dnevno u obliku trčanja, dugih šetnji ili aktivnih sesija igre u kombinaciji sa dosta vremena za druženja jedan na jedan sa svojim vlasnicima.
Sami koji je prečesto prepušten sam sebi može se ponašati dstrukivno, zbog fizičkih i mentalnih frustracija. Poklanjanje dodatne pažnje ovoj rasi pomoći će joj da ostane srećna i stimulisana. Pošto prilično dobro prihvataju druge pse, još jedan pas u domaćinstvu je odličan način da Sami ne bude usamljen i da dobije dovoljnu količinu fizičke aktivnosti.
Kako se održava dlaka samojeda?
Samojedov pufnasti kaput neće izgledati lepo bez truda. Ovi psi se intenzivno linjaju i zahtevaju često negovanje da bi izgledali najbolje. Zbog njihovog dvostrukog kaputa, prljavština i ostaci mogu da se izgube u njihovom krznu, što rezultira čvorovima. Redovno četkanje je ključni deo nege samojeda, posebno tokom najjače sezone linjanja dva puta godišnje.
Iako je moguće pravilno negovati samojeda kod kuće, često se preporučuje profesionalna nega, kako bi krzno bilo temeljno održavano. Vlasnici takođe treba da podrezuju nokte psu, peru zube i čiste uši, kako bi sprečili infekcije.
Obuka i trening
Obuka samojeda treba da bude relativno jednostavna kada se osnove završe, jer ovi psi stvaraju jake veze sa svojim ljudima i žele da im udovolje. Međutim, ova rasa je poznata po tome što ponekad ima tvrdoglavu crtu. Časovi poslušnosti treba da počnu kada štenci napune sedam do osam nedelja.
Iako vašem samojedu može biti potrebno neko vreme da usvoji nove veštine, aktivan rad na obuci pomaže mu da razume svoju ulogu i da održi lepo ponašanje. Radna istorija samojeda je od koristi za obuku, jer ovi psi uživaju u procesu učenja.
Uobičajeni zdravstveni problemi rase
Slično drugim rasnim psima, samojedi imaju neke uobičajene zdravstvene probleme, iako se generalno smatraju zdravom rasom. Sledeća stanja se najčešće javljaju kod ove rase:
- Glaukom: Ovo bolno stanje uzrokuje stvaranje pritiska u očima psa i na kraju dovodi do slepila.
- Progresivna atrofija mrežnjače (PRA): Ova bolest oka najčešće se javlja u odraslom ili u starijem dobu i na kraju dovodi do slepila.
- Displazija kuka: Uobičajeno kod velikih rasa, ovo stanje uzrokuje malformacije u zglobovima vašeg psa kako stari. Teški slučajevi displazije mogu zahtevati operaciju.
- Samojedska nasledna glomerulopatija: Ova genetska bolest bubrega izaziva nakupljanje toksina u krvi.
- Dijabetes melitus: Ova vrsta dijabetesa uzrokuje neuspeh pankreasa da reguliše krvni pritisak.
- Hipotireoza: Takođe se naziva i usporen rad štitne žlezde, hipotireoza utiče na sposobnost tela da proizvodi važne hormone.
- Subvalvularna aortna stenoza: Ovo stanje uzrokuje opstrukciju ili blokadu dotoka krvi u srce.
Ako kupujete samojeda, tražite od odgajivača dokaze o zdravstvenoj istoriji roditelja.
Kakva je ishrana potrebna samojedu?
Hranite samojeda visokokvalitetnom komercijalnom ili domaćom hranom za pse dva puta dnevno. Kao i kod brojnih drugih rasa, kod samojeda treba paziti na znake povećanja telesne težine i shodno tome ograničiti njihove porcije ako primetite da se goje. Pored pravilnog rasporeda ishrane, ovoj radnoj rasi je potrebno dosta sveže vode da bi ostala hidrirana.
Razgovarajte sa svojim veterinarom da odredite plan zdrave ishrane za vašeg psa na osnovu njegove starosti, težine i nivoa aktivnosti. Vaš veterinar takođe može pomoći u prilagođavanju obroka ako primetite povećanje telesne težine, potencijalne alergije na hranu ili nepravilan rad organa za varenje (dijareja ili povraćanje).