Prava ljubav. Prva ljubav. I što bi Antić rekao “Svaka ljubav je prva ako je prava”. Jedino ljubav ne izlazi iz mode. Njena moć ne bledi. Taj poriv da pokraj nekoga i sa nekim rastemo u najbolju varijantu sebe, jači je od svakog trenda. Možda nam je zaista potreban brodolom, da bismo nakon njega sreli onog nekog ko će biti deklarisan kao prava ljubav.
Najviše su bolele one ljubavi koje su prekinute a u njih je bilo uloženo tako puno snova. I nade. Bili ste sigurni da će pobediti. Uložili ste celu sebe na taj dobitak i bili sigurni da nema rizika. Ipak kocka se zarolala drugačije. To je bolelo. Jako i dugo. To je ono kada ste se rasuli u milion komada i ništa vas nije moglo utešiti. Bar tih dana. NE.
Svi pravimo greške u ljubavi
Biramo ljude po nekim nepisanim pravilima koji prave mape na našim dušama. Ostavljaju tragove poput lekcija iz istorije. Ili fizike. Samo ipak malo upečatljivije.
Srećemo one koje moramo da sretnemo. Učimo tek kada su veze uveliko gotove. U doba katarze i sakupljanja delova sebe. Sa vremenske distance lakše je reći, kada se emocije primire, razum procesuira naučeno.
Ovom logikom dolazi se do zaključka da ne postoje pogrešni partneri za nas. Jedini demanti je fatalni ishod ljubavi. To su psiho-fenomeni. Oni su pogrešni. Svi do jednog.
Svako ko ulazi u naš život donosi nam neke poruke i pouke. Oni najbolniji rastanci zauvek ostaju urezani u naše biće. Ponekad kada želite da premotate stvari, dogodi vam se da shvatite da ipak nije moglo da opstane. Ljudi pamte samo lepo, ružnih stvari se moguće setiti tek kada se baš dobro koncetrišete.
Najbolnije ljubavi su najopširnije životne lekcije. Moramo da budemo slomljeni kako bi ponovo bili celi.
To što nismo istog minuta pobegli od veze koja nas je povređivala, nego smo se nadali i čekali konačan krah, trebalo nam je kao put do spoznaje prave ljubavi.
Iako nam se hiljadu puta učini da vezi nema kraja ili da je konačna, život i okolnosti su uvek tu da nas demantuju. Postoji bezbroj svedočenja ljudi o tome kako u nekim trenucima prosto kao da nisu sami donosili odluke. Sudbina se poigra i sile prevagnu gde mora.
Nakon brodolomnih veza ostajemo u gorčini da se preispitujemo. Postoji i nekolicina onih koji u preispitivanje krenu tek nako što se upuste u sledeću vezu. Tu su velika kajanja i često večiti problemi. Konstantna težnja za nerešenom prošlošću, remeti mir budućnosti.
Međutim ovakvi bolni završeci obećavaju jedno – prava ljubav tek treba da dođe.
Možda neće biti tako intenzivna kao prethodna ali će biti sigurno rasplinutija i ulivaće nam sigurnost i mir. Neće biti one konstantne drame i tenzije, već će se kovati lepi planovi o budućnosti. To ne znači da neće biti svađa i rasprava, ali je sigurno da ćete bar neko vreme uživati u mirnoj luci obasipani bezuslovnom ljubavlju i pažnjom.
Samo nas prava ljubav diže u visine i omogućava nam da preletimo granice za koje smo mislili da su nedostižne. Na krilima ove ljubavi moguće je postići puno. Ovako ujedinjeni ljudi imaju moć da prevziđu i najteže prepreke.
Ljubav koja inspiriše i obnavlja smisao. Daje punoću smisla, tačnije. Konačno ste celi.
Ponekad nas najgore situacije u životu snađu, kako bismo već sledećeg trenutka iskusili ono najbolje.