Infekcije spoljašnjeg uha kod dece ne prolaze spontano. Naprotiv, komplikuju se otokom okolnih limfnih žlezda iza ušne školjke, a u težim slučajevima javlja se i povišena telesna temperatura.
U letnjem periodu najčešće su infekcije spoljašnjeg ušnog kanala, kojima pogoduju vlažna klima i visoka spoljašnja temperatura. To su, u stvari, zapaljenja kože koja su izazvana kontaktom sa bakterijama i gljivicama koje žive u prljavoj vodi, ili prilikom rada u prašini. Uglavnom se javljaju nakon kupanja u slatkoj vodi kao što su reke i jezera, a nešto ređe posle plivanja u morskoj vodi. Najčešće nastaju kao infekcije korena dlake u spoljašnjem ušnom kanalu, koje zatim zahvataju ceo ušni kanal koji je kod dece dužine oko 2,5 cm, a kod odraslih oko 3,5 cm.
– Osobe koje imaju osetljivu kožu, sklonu alergijskim dermatitisima ili ekcemima imaju i veći rizik da dobiju infekcije spoljašnjeg uha – objašnjava dr Ivan Baljošević, specijalista ORL Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta “Dr Vukan Čupić” U Novom Beogradu. – Takođe, osobe koje preterano revnosno čiste ušni kanal štapićima mogu da naprave mikropovrede kože. Ove povrede se lako inficiraju u kontaktu sa prljavom vodom. Ušna mast koja se normalno stvara u ušnom kanalu predstavlja prirodnu zaštitu kože. Ako se previše često uklanja, koža se istanjuje i postaje podložna infekciji.
Zaštitni čepići
OSOBE koje imaju sklonost ka kožnim infekcijama spoljašnjeg uha trebalo bi da izbegavaju plivanje, a naročito ronjenje u vodi koja nije je mutna, puna trava, algi i otpadaka.
– Postoji na tržištu niz različitih gumenih i silikonskih čepića koji se postavljaju u ušni kanal i mogu efikasno da ga zaštite od infekcije – savetuje dr Ivan Baljošević. – Takođe, i kapa za plivanje može da bude dobra zaštita.
Bol u uhu je uvek znak infekcije, najčešće bakterijske ili gljivične. Početna bakterijska infekcija se može izlečiti lokalnom primenom antibiotskih masti ili ukoliko je izazivač gljivica, primenom antimikotskih masti. Simptomi bakterijske i gljivične infekcije su slični i konačnu dijagnozu postavlja lekar posle pregleda uha. Postoje efikasne masti koje istovremeno deluju i na gljivice i na bakterije.
– Upala spoljašnjeg uha se leči od pet do sedam dana – kaže dr Baljošević.
– Koriste se antibiotske i antimikotske kapi i masti. One se nanose na gazu koja se zatim postavlja u ušni kanal. Gazu (štrajfnu) menja lekar svakog drugog dana. Ukoliko je bolest praćena temperaturom i otokom limfnih žlezda prepisuju se i antibiotici, najčešće u obliku kapsula.
Kada postoji infekcija uha koja se leči, kupanje je zabranjeno, do potpunog ozdravljenja. Svaki kontakt obolelog uha sa vodom može da pogorša infekciju i da produži lečenje