Mnoge stvari na javnoj sceni su dosadile normalnim ljudima. Najpametnijima nikada nije ni padalo na pamet da prate bilo kakve nebuloze koje serviraju mediji. Nažalost ima nas manje pametnih i više entuzijastičnih koji su se povremeno obreli u pokušaju praćenja tv programa. Kada se prati tv program, na neki način bivate izveštavani i o naslovima u žutoj štampi. Sve to zajedno je jedan paket koji je gori od svake količine pesticida koju unosimo hranom. Antraks za mozak, mišomor za emocije.
Domaća i inostrana javna scena se razlikuje samo po akterima. Skandali poznatih ličnosti koji bez ikakve afirmacije i profesije svakodnevno i svakosatno zapljuskuju svet svojim idiotizmima. Na domaćoj sceni, najgori među najgorima, na najgori mogući način izdigli su sebe na nivo ogromne nacionalne popularnosti. Pa taj šljam ljudski povukao je za sobom i ono malo normalnih ljudi na javnoj sceni, kroz wc šolju zvanu nacionalna televizija.
Ako se neka ličnost pojavi više od pet puta u toku nedelje na malom ekranu, upada u ekipu “miči mi se s očiju”. Nisu više samo ni kvazi pevaljke u pitanju, mediji provlače kroz svoju kanalizaciju i neke zaista kvalitetne ličnosti. Okome se na njih, ko muva na… pa ma koliko oni bili dobri i ok, počinju da izlaze ljudima na nos. Reciklaža već milion puta viđenih ljudi koji izgovaraju neke predvidive bljutave rečenice, sa osmehom koji su namontirali specijalno za tu akciju. Onda šlihtanje, flekanje u dodvoravanje sponzorima parade i vlasnicima televizija.
Ne zna se šta je gore, poznate snajke, snajke u najavi, deca poznatih ili oni matori koji su nešto postigli, a sada igraju po pravilima novopečenih vlasnika medijskog prostora. Transfer blama doživim kada vidim kako se siroti, a već matori brukaju. Ali njih je još najlakše razumeti, to sve rade ne bi održavali neki standard života. Ako hoćeš da zarađuješ kao javna ličnost u bilo kojoj branši, moraš da pristaneš na torturu. Moraju da odgovaraju na pitanja voditelja maloumnika, koji ni dobro veče ne znaju da izgovore bez stilskih i gramatičkih grešaka. Korisno je za njih da snize standarde u obraćanju putem medija i pojavljuju se na proslavama poznatih pevaljki.
Ako je mogao Arnold Švarceneger da bude guverner Kalifornije, što neka od naših diva ne bi mogla da bude predsednica Srbije? Znamo ih već odlično, koliko i kako zarađuju, kada su im dečiji rođendani i sve po redu.
Svetski trend trudnoća Dženifer Aniston, zilion razvoda jednog te istog holivudskog para, zapleti i raspleti, sve je to kopirano i u našoj štampi.
Oni imaju Kim- a mi ceo tim.
Na čelu sa divom koja nije starleta, ali po svim prilikama nije ni pevačica. Istina je tamo negde. Molder i Skali su davno izašli iz mode.
Tako da ljudi u poslednje vreme koga god vide da iskače iz malog ekrana, unapred razvijaju strah da se taj neće skidati sa programa. To zaista postaje već jezivo, kada nekog mediji uhvate u mašinu.
Poznate ličnosti imaju neku posebnu psihologiju. Uglavnom su bili introvertni u detinjstvu i prilikom odrastanja. Nisu se isticali po mnogo čemu i čekali su i kopali za svojih pet minuta pažnje. I to im postane životni poziv. Svakom ko je zdravo odrastao pažnje ne manjka u odraslom dobu, čak suprotno. Pažnja u jednom trenutku počne da opterećuje.
Normalni ljudi, u stvari, žele da vide one koji su zaista napravili nešto pametno od svog života. To je prava motivacija. To je zanimljivo. Nasuprot ovim tabula raza-ma koje vozaju skupa rent a car kola i prodaju svoje telo. Neko normalan. Zdrav. Razuman. I stvaran. Šizofrenija koju šire ličnosti sa javne scene trenutno zaista je zarazna. Nemoguće je pogledati neku idiotsku emisiju, a da mozak ne zadobije makar i najmanji potres. Birajte šta vam ulazi u fokus i družite se sa nama.