Ime joj je Marina i ima 26 godina. Po profesiji je glumica koju možete gledati u pozorištu na Terazijama. Svoj glas pozajmljuje likovima iz crtaća, a srpskoj javnosti je postala poznata po svom nick-u sa društvenih mreža – Opančareva kći. Posetili smo njenu radnju u srcu Dorćola, popili kafu i uživali u prijatnom razgovoru, okruženi njenim rukotvorinama.
“Moj otac ima radionicu u Kaluđerici koja se bavi šivenjem narodne nošnje. Sestra i ja smo stalno krale zanat i pravile neke naše, unikatne motive na košuljama, jaknama. Znanje smo kupile od zaposlenih krojačica i tu garderobu nosile.” – počinje priču naša sagovornica.
” Ručni rad je vrlo težak i zahtevan posao koji traži preciznost i posvećenost.”
Na naše pitanje odakle joj ideja da počne sa svojom krojačko- dizajnerskom pričom, Opančareva kći skromno odgovara: ” Ja nisam dizajner. Imam svoj posao koji obožavam, a ovo je došlo sasvim spontano. Košulje i zobune (dugački kaput bez rukava) volim da nosim i privatno. Oduvek sam neke komade narodne nošnje nosila kao deo svoje garderobe, meni se to dopada. Neke fotografije sam kačila na svoj Instagram profil i tako je priča zaživela.”
Marinin dečko, koji se fotografijom bavi iz hobija, je neko ko beleži svakodnevne aktivnosti ove lepe, mlade devojke. Pošto je narodna nošnja deo njenog stila, pratioci na društvenim mrežama su veoma brzo počeli da dele te fotografije, uvek jednako oduševljeni spojem tradicionalnog i modernog. Na naše pitanje ko su njene mušterije i kako reaguju na narodnu nošnju kao deo svakodevne garderobe, Marina odgovara:
” Ljudi koji najviše kupuju i nose moje kreacije su stranci i naši ljudi koji žive u inosranstvu. Stičem utisak da su potpuno neopterećeni markama i serijskom proizvodnjom. Inače se svuda u svetu mnogo više ceni ručna proizvodnja svega, pa i odeće. Svaki taj šav je vrlo precizan, svaka šara rađena sa puno strpljenja. Ljudi uglavnom kupuju za sebe, ali nije retkost i da ovde odaberu poklon za nekoga. Čak sam imala i ponudu od državne delegacije, koja je prilikom nekog samita pazarila garderobu kod mene. “
“Internet je zaista čudo, u to sam se uverila kada sam počela da komuniciram sa strancima koji nikad nisu bili u Srbiji, ali su naleteli na priču Opančareva kći i jako im se svidelo to čime se bavim. Posle pitanja o tome šta su zobuni, jeleci, anterije, libade – oni jednostavno poruče neki komad. Njima se to dopada i veoma cene ručni rad, i mada su samo na fotografijama videli kako neki komad odeće izgleda, žele da ga nose.”
Izlagala je i na festivalu ručnih radova Katapult, a kao svog favorita izdvaja zobun, za koji kaže i da je najprodavaniji proizvod. U planu ima da mu doda rukave i stavi postavu pa da bude pravi jesenji kaput. ” Posle pozitivnih komentara koje sam dobila i na društvenim mrežama i uživo, znam u kom smeru bi trebalo da idem. Pravljenje narodne nošnje kao svakodnevne garderobe je za mene veliki izazov i još uvek koristim tatinu radionicu za to.
Moja ideja je da ovu radnju iskoristim kao izložbeni prostor, da ljudi dođu i vide o čemu se radi, bez ikakve obaveze da kupe. Ukoliko im neki komad odgovara, mogu odmah da ga ponesu sa sobom. A ako je potrebno prilagoditi veličinu, i to je moguće uraditi.”
Radionica njenog oca šije narodnu nošnju za kulturno umetnička društva pa je Marina iskoristila i tu pogodnost, te su cene njenih modela veleprodajne. Radnja se nalazi u ulici Svetozara Miletića i pored košulja, zobuna i jeleka, možete pronaći ručno rađene opanke, tkane pojaseve, suknje i teksas jakne sa motivima narodnog veza. Bilo je pravo zadovoljstvo upoznati ovu mladu devojku, popiti kafu u njenom “mini muzeju” i saslušati njenu priču. S nestrpljenjem očekujemo kreativne novine od Opančareve kći, a do tada uživamo u postojećim modelima. Držimo joj fige apsolutno sigurni u njen uspeh.