Nemoj da je tražiš, ona dolazi sama, uvek je tako

0
79
Nemoj da je tražiš

Uvek je tako…

Nemoj da trčiš za njenim sjajem. Ne pokušavaj da stigneš na red vožnje. Možda imaš precizan raspored poletanja i sletanja. Ipak, nemoj da se trudiš. Bolje da tumaraš slepo i besciljno, nego da nju tražiš. Potraga bi te mogla koštati života. Zdravog razuma u najmanju ruku.

uvek
uvek ljubav

Nije vreme sada ili onda. Baci taj sat sa ruke kojim joj meriš vreme kada će da dođe. Ili još strašnije koliko će da traje. Ona je tinejdžerka koja se opire roditeljskim ograničenjima. Neće doći na vreme kući. Ako je zatvoriš, pobeći će kroz najmanju šupljinu, naći će svoj put da se oslobodi. I kad je dugo čekaš i znaš da kasni, kad se minuti mere trajanjem jednog godišnjeg doba, ne zaleći se odmah kad naslutiš njen korak. Ona zna da se približi sve do nosa i da je opet ne možeš osetiti, ili da bude miljama daleko a da te uhvati u kovitlac svojih magičnih struja.

Nemoj je terati da ostane. Da traje. Pusti je da teče. Možda je morala nešto da obavi u međuvremenu. Nisu struje uvek jednako jake. Moraju se smenjivati tople i hladne. Hladna je tu da bi se topla bolje osetila. Jer jednak intezitet gubi smisao. Izgubi se pojam o suštinskom razlogu njenog dolaska.

I zna da bude, tiha i glasna. Da nogom otvori vrata, i izrešeta sve prisutne. Ili u mrežastim vezenim rukavicama lagano da unosi svoje damske kofere u nečiji život. Najlepša je dok se predstavlja. Glamurozna, upečatljiva, goruća. Opija i zanosi. Uvlači se u pore i ćelije. Ne smiruje se dok ne osvoji svaki atom. Ona jeste novi život svakog bića. Ćelije zahvaljuju, budi se sve, i po najvećoj zimi ona donosi proleće.

Pusti se. Na talas, na vetar. Tako ćeš znati da je li to ona jedina prava. Osetićeš jer je ona ta koja je smislena. Ljubav.