Poslednjih nekoliko dana javnost u Srbiji je zaokupljena vešću da je izvučen loto dobitnik. Srećnik je listić ispunio i uplatio u Odžacima, a dalje odatle su sve same novinarske pretpostavke. Kada su pokušali da uđu u trag čoveku za koga meštani tvrde da je srećni loto dobitnik, priča se toliko zakrivudala da bi postidela i Agatu Kristi. Tek, dobitnika do danas niko nije uspeo da locira. Ovoga puta, iznos dobitka je 4,4 miliona evra, što je bez odbijanja 20% poreza, 547.691.140RSD. Pola milijarde dinara.
Na zvaničnoj stranici Državne lutrije Srbije piše da je očekivani dobitak za tekuću nedelju 35.000.000RSD.
Odakle, bre, toliko para posle samo 6 dana, koliko je prošlo od kad je pola milijarde dinara otišlo u Odžake?
Srbi nemaju predugu kockarsku tradiciju, bar ako je istorijiskim izvorima verovati. Lutrija na našim prostorima datira iz perioda vladavine kneza Miloša Obrenovića, početkom 19. veka. Knez je dozvolio organizovanje igara na sreću, kako bi potpomogao privredu u zemlji. Državna lutrija Srbije je osnovana 2004. godine i od tada započinje novu epohu u organizovanju lutrijskih igara u Srbiji.
Pravila igre nalažu da, ako želite da postanete loto dobitnik, prvo morate da platite.
Između minimalnog iznosa od 60 dinara pa do željenog. Kao Nišlija koji je uplatio čak 4.880 dinara pre nego što je postao srećni Loto dobitnik. Jednostavnom računicom, obzirom na početni fond od 35 miliona dinara i uzimanjem srednje vrednosti uplate od 200 dinara, dolazimo do podatka da 175 hiljada građana Srbije svake nedelje uplati novac Državnoj lutriji Srbije. Pa da svaki od tih 175 hiljada uplati samo jedan dinar nedeljno, za 10 godina nam ne bi trebale igre na sreću. Koliko bismo posla završili tim novcem. Oj, zemljo pod šljivama!
I da priča ne ostane bez svog kraja, koliko je srećna vest o loto dobitniku zasenila nesrećnu vest o najskupljoj jelci na svetu koja, ograđena, stoji na Trgu?