Ne prisiljavaj se na pozitivno razmišljanje. Ne prisiljavaj se na nasilno menjanje, ne prisiljavaj se da budeš isti, niti drugačiji od drugih. Nemoj da prisiljavaš sebe ni na šta.
Tvoja je priroda ono što osećaš. Ako te nekada zapljusnu negativni talasi emocija svi oni imaju razlog zašto su tu u tvom životu. Kao i misli koje struje tvojom glavom nisu ni od kuda došle, pripremio si im put svojim pogledima na svet, događajima kroz koje si prošao, čežnjama i strahovima koje imaš.
Koliko je teško biti muškarac u današnjem svetu
Ne prisiljavaj se na pozitivno razmišljanje, jer to onda nisi ti, pa ti opet ništa ne vredi. U životu nekada trebamo da damo prostora onom unutrašnjem i nesvesnom sebi. Sve u cilju kako bi se poslagale i stvari koje su izvan naše kotrole. To ne znači da odustajemo i da se odričemo od ciljeva koje smo postavili, da prestajemo da radimo na sebi i da život prepuštamo slučaju, već da shvatamo da je uzalud pokušavati kontrolisati ono što je izvan naše kontrole.
Ne prisiljavaj se na pozitivno razmišljanje, ne nabijaj veštački osmeh na lice. On će brzo nestati i neće ostaviti nikakvih dubljih posledica na tvoj život. Ako treba nešto odžaliti – odžaluj. Ako treba nešto otplakati – otplači. Ukoliko treba da budeš sam – budi sam. Sve su to etape života koje čine celinu i bez njih ništa ne bi bilo onakvo kakvo jeste. Da nikada nismo bili na dnu provalije nikada ne bismo znali kako je veličanstven vrh planine.
Upravo ono negativno razmišljanje, crnjaci, osećaj poraza i izgubljenosti prostor je gde se rađa najveća snaga, prostor je gde se nešto u nama prelama, prostor gde shvatamo svoje zablude i krećemo ispočetka. Tek kada prođemo noć možemo se diviti ljepoti jutra i istinski uživota u njemu.
No sve što trebamo je malo strpljenja da izdržimo dok je najteže, malo vere da je sve ovo samo jedan deo našeg životnog puta.