Search for content, post, videos

Muški ugao – šta se dešava sa epskim ljubavima?!

ugao
Da li su ženski i muški princip i ugao posmatranja ljubavi isti?… Evo šta On misli…
ugao

ugao posmatranja

Kao da je sve više muškaraca koji ne umeju da se druže sa ženama. Da normalno razgovaraju, opušteno, rasterećeno, drugarski. Kao da sve mora da bude muško-žensko muvanje, nabacivanje, procenjivanje, lažno spolja da sija. Da li svaki odnos mora da vodi u krevet ili eventualnu vezu. A nije sve i uvek tako. Intezitet susreta varira. Na kraju i ne treba da bude tako, niti je smisao susreta dva pola samo sexualni.
Muškarci i žene se sve ređe druže u detinjstvu i adolescenciji. Tako da muškarci ostaju gladni ženske pažnje, ljubavi, odnosa… Dok žene postaju sve više distancirane i manje dostupne, jer vrlo često smatraju da će biti “Iskorišćene”.
Ne mogu se  ljudi da svesti samo na pol. I ponavljati ono izopačeno – “ti kao žena ili ti kao muškarac”. Kao da to nešto uopšte znači. Pol se iskazuje tek kad postoji prava privlačnost i to obostrana.
Nije žena jedna i univerzalna, i što važi kod jedne važi kod svih. Isto to važi i za uškarce. No, danas se sve više insistira na generalizaciji, što nas definitivno još više udaljava. To je najveća moguća glupost, to je zabluda neiskustva i neznanja.
Zato je krajnje glupo ono pitanje – “da li veruješ u muško-ženska prijateljstva?”.
Kao da su žene vanzemaljci, a mi muškarci smo došli da ih potčinimo, kao da nam je to jedini cilj. Verujem, pre svega, u prijateljstva, prava i iskrena. U ta najviše!
Zar svaki susret muškarca i žene mora da vodi u krevet? Da li svaki muškarac koji upoznaje ženu mora da je osvaja? Zašto je sve svedenu na tu primitivnu podelu – muško – žensku… Zar smo mi životinje? Nismo li mnogo više od pola?
Da li ono naše unutrašnje, duboko, najdublje, uopšte ima pol? Ili se radi o nečemu uzvišenijem, nečemu što je duboko negde u nama čisto i neiskvareno…?
Stvar je u obostranoj isfrustriranosti, kako muškoj, tako ženskoj. Nažalost proizvodi smo današnjeg modernog vremena. Premalo razgovora uživo, malo razmene i sve češće nimalo osećanja. Sve je instant, sve je brzo, sve se svelo na sada i odmah!

Tužna saga o emotivnoj gladi, ljubavnoj, seksualnoj…

Gde se večito traži partner, da se slučajno ne ostane sam. U toj jurnjavi, obično se i ostaje u samoći. Čak i onda je pored tebe neko, može da bude privid samo. Savršen, idealan, ispunjenje fantazije…A pravih ljubavi nigde! Sve manje, u svakom slučaju.
I zato toliko mogućih ljubavi i ljubavnika a nijedna prava. Zato što malo ko zna šta hoće, zato sto se ide u pogrešnom smeru. Mi smo rođeni da bismo voleli, da budemo voljeni, poštovani…I zato se svi “muvaju”, svi su u nekakvim “šemama”, svi flertuju. Nažalost, najviše online. A suštinski se ništa ne dešava, odnosi su sve prazniji… Ljude kratko drži euforija i onda dolazi do razočaranja. Zato što se ne veruje u ljubav, zato i jeste tako.
Zato što se ljudi ne vode osećajima nego pretpostavkama u odnosu na nečiji Fejsbuk profil!
Umesto da se vodimo  ljubavlju i osećanjima, bez straha šta će biti sutra…Da negujemo i čuvamo obostrana osećanja…
Morate biti iskreni prvo prema sebi, morate znati tačno ili bar približno tačno koliko sebe možete i želite, nekome da date… Ne tražiti za to kontra uslugu! Kada budete to u sebi duboko želeli, to će se i desiti…Ljubav dođe kao nagrada.
Autor: Stig