Video igre i njihov uticaj na mlade je tema o kojoj se čak raspravljalo i u okviru suđenja u severnoameričkim sudnicama.
U Konektikatu, 2012. godine, nakon vršnjačkog masakra u jednoj školi od strane učenika, sud je razmatrao uticaj video igre na počinioca zločina. Dete koje je izvršilo agresiju nad drugom decom, poistovećivalo se sa junakom iz jedne veoma agresivne kompjuterske igrice. Jedna od onih katastrofa koje ljude ostavlja bez reči.
Oni koji zastupaju teoriju o štetnosti video igara, ovaj slučaj su navodili kao pravi primer dekadencije usled izmanipulisanosti likovima sa ekrana.
Istraživanja su pokazala da kontinuirano vreme provedeno u agresivnim igricama zaista povećava agresiju kod igrača. Deca bivaju hiperaktivna, neprijateljski raspoložena prema dugima, čak i misli postaju negativne. Vremenom ova deca i mladi postaju asocijalni.
Nasuprot gore pomenutom, izvesni broj teorija i studija doveli su do zaključka da ne postoji korelacija između video igre i sociopatskih akcija pojedinca. Argument je da ne postoji dokazani fizički manifest u periodu izloženosti agresivnom sadržaju. Moždane aktivnosti su ,navodno, nepromenljive. Da li su ovakve studije rađene pod okriljem konglomerata, proizvođača i marketing timova “video games” industrije, ostaje veliko pitanje.
Iako egzaktan odgovor na postavljenu temu ne postoji, ustanovljena je lista negativnih uticaja na one koji konzumiraju agresivne video igre.
Nasilje je zabavno
Ubijanje i prolivanje krvi postaje zabava. Za one labilnije i na ivici sociopatije, ovakav sadržaj može da bude okidač za neku “konkretnu” akciju. Potpuna degradacija sistema vrednosti, makar i virtuelno.
Obmana
Igrice uvlače klince u virtuelnu realnost. To postaje njihov svet i veći deo vremena poklanjaju ekranu. Za njih je stvaran svet samo hrana i mesto za spavanje.
Video igre i zavisnost
Mladi su u velikoj meri “Jankie players”. Termin koji stavlja znak jednakosti između zavisnika bilo koje vrste. U Americi već odavno postoje klinike za odvikavanje od ekranskog sadržaja.
Nasilje kao strategija
Istraživanje iz sfere biheviorističke psihologije 2009. godine pokazalo je da oni koji su bili strastveni konzumenti agresivnih video igara, veruju u rešavanje problema agresivnim strategijama. Drugim rečima, rat prihvataju kao strateško rešenje za postizanje ciljeva.
Prelazak u lik
Evolucija u svetu igara zahteva sve veći angažman igrača. Više nisu u pitanju samo džojstici, već celo telo učestvje u igri. Udaranje, klanje i pucanje postaje sve realnije. Pitanje je onda šta je sledeći korak?