Nasilja u ovom i svakom drugom veku, bilo u braku ili među vojskama, na planeti zemlji nikada nije manjkalo. Internet era donela nam je mogućnost da budemo obavešteni o mnogo više stvari nego ikad, te deluje kao da se ljudi međusobno nikad nisu više tamanili.
Elementarno za opstanak braka dvoje zdravih ljudi je da nasilja nema. Ni sa jedne strane. Živeti u harmoniji je nemoguće, ali se može živeti u slozi. U onom nekom opštem miru u kome ne postoje neprijatne neizvesnosti izazvane nečijim karakterom i fizičkim obračunom.
Veliki napor treba da se učini da bi se prevazišla sopstvena sujeta. Još je veće naprezanje da to oba partnera učine. Kada emotivna zrelost zakuca na vrata, moguće je za stolom postići prave dogovore. O načinu života, tretiranja, podeli poslova, budžetima i svim važnim stvarima koje određuju uspešnost jednog braka. Razgovor je početak, ali dogovor dvoje zrelih je ključ. Ne znači to da je kraj svađama i nesuglasicama, možda ne bi ni bilo dobro, ako se postave neki zdravi okviri. U njima se par kreće i u tim okvirima se dublje i dalje razvija odnos.
Podrška
Ta magična reč koja spaja dvoje ljudi na milion načina. Podrška znači mnogo toga. Nije samo puko podržavanje u nekom poduhvatu. Pre podrške je mnogo toga dolazilo na red.
Ljubav pre svega, bez koje većina slobodnih ljudi i ne ulaze u brak. Ne računa se ljubav prema partnerovom novcu. To je neka posebna kategorija. Dakle ljubav prema drugom biću. To vanvremensko osećanje spojilo je dvoje ljudi u najluđoj i pomalo mazohističkoj ideji, svakako sa utopijskim primesama, da uđu u srećan brak. Prava ljubav voli slobodno, ne gnječi, nije čangrizava, i svesna je. Bar to treba da postane, nakon određenog vremena.
Iz ljubavi se rađa pre svega poverenje. Jeste, zvuči bajkovito, ali na putu do gradnje poverenja – trnovit je put. Dokazi ljubavi nisu za svakoga isti. Nekim ljudima je nužno crtati da su voljeni, te dokaze od svojih partnera besomučno i godinama traže. Kada se prevaziđe ljubomora i zavist, kao nagrada se dobija poverenje. Jako je lepo i udobno biti oslobođen pritiska, da će vas neko sada ili onda, ovako ili onako proveravati. Iz perspektive kosmosa, ljudi se zaista bave trivijalnim stvarima.
Nakon što se stekne poverenje u vezi, kod zdravih ljudi, dolazi do dalje evolucije. U nekom trenutku jedan od supružnika poželi nešto “veliko” da uradi. Uglavnom je to žena koja želi konačno da izađe iz kuće i testira svoje sposobnosti. Kod nekih parova, ovo se dešava automatski jer žene bivaju u radnom odnosu i pre udaje. One čak i kad dobiju decu nakon tih godinu dana, vraćaju se na posao. Ni to nije toliko važno, jer možda te žene žele nešto da promene u vezi svog posla, svog života, aktivnosti, bilo šta. Ono što bi se reflektovalo na zajednički život, u ovom slučaju ta neka “velika” promena zahteva iskrenu podršku.
Nemanje podrške u braku od strane partnera, jednako je ptičijem letu sa jednim krilom.
Zakucavanje je gotovo neminovno, osim ako ugrožena individua ne pronađe rezervno krilo kod nekog drugog. Takođe važno je napomenuti da ideje i akcije koje neko želi da sprovede, za koje traži podršku, jesu racionalne i za dobrobit porodice kao i za tog pojedinca.
Trpljenje stagnacije u braku zbog odsustva podrške je kao kad malo dete dobija hranu ali mu je strogo zabranjeno da raste. Takav odnos kreira nezdravu sredinu za celu porodicu. Svi pate zbog takve vrste trpljenja. Nema nekih strašnih trauma, ali onaj ko u sebi ubija ambicije i ideje zarad mira u kući, kreira svoj unutrašnji nemir. Do konačnog metaforičkog pucanja ili nekih pravih fizičkih manifestacija.
Kada dvoje pružaju podršku jedno drugom, u odnosu se povremeno mogu naslutiti i rajski momenti. Podrška oslobađa prostor, širi komunikaciju i svest kod oba partnera i povećava količinu opšteg zadovoljstva. Kada se oba supružnika razvijaju, svako u svom svetu, i njihov zajednički svet postaje mnogo šareniji i širi. Na taj način u velikoj meri nestaje monotonija u braku. To je ključ da ljubav zaista opstane. Podrška.