Ja nisam loša majka, ja sam samo normalna!

0
137
Ja nisam loša majka
losa majka
losa majka

Pa da li sam ja loša majka?

Bilo je 7 i 30 ujutru kad je moja ćerka došla da me pita: “Mama, da li si dobro?”. Šta da joj odgovorim kad u pola osam sedim na podu i plačem nad petom šoljicom kafe? Mnogi ljudi tek sad počinju dan a ja? Ja sam već odavno budna. Rekla sam joj: “Mama je tužna”,  “Zašto si tužna?”, pitala me je i nežno mazila po leđima. “Tužna sam jer nemam više kafe.”

Mislila sam ustvari: “Tužna sam jer sam gotova, završila sam, ne mogu ja ovo majčinstvo više, bila sam, sad sam i biću užasan roditelj, sve što uradim je pogrešno. Ne mogu ovo da radim svaki dan do kraja života. Ovo je bezveze, zaglavljena sam!”

Dramatično? O, da.
Istinito? Verovatno ne.

U tom momentu je to meni izgledalo kao istina. Da sam užasna mama, imala sam puno razloga da to mislim.

Plakala sam pred svojom decom, to ne može biti dobro za njihovu psihu. Već sam 81 put sam vikala na sina jer se penjao iznova i iznova na trpezarijski sto. Ne znam koliko puta sam viknula “Prestani da udaraš brata” dok se kuća pretvarala u ko zna šta. Moja deca jedu zalogajčiće ispred tv-a dok gledaju crtaće jer postoje dani kad nemam snage da se borim sa njima da sednu za sto. Zaključala sam se u kupatilu da bih bila sama pet minuta i ko Doroti lupala pete da se vratim negde. Moja deca ne jedu dovoljno povrća. Moji klinci jedu previše smeća. Moja deca gledaju previše TV. Ja ne znam da ih disciplinujem. Ja ne znam šta da radim sa njima po ceo dan…

Lista se nastavlja i nastavlja.

Tog jutra sam bila sigurna da sam najgora majka na svetu.

Međutim, te noći dok sam usisavala nešto što je izgledalo kao cela kutija razmrvljenih napolitanki imala sam jedan momenat lucidnosti.

Ja nisam grozna majka.

Ja sam normalna.

Kad sam prestala da mučim sebe suzama, strahovima i grižom savesti setila sam se priča prijatelja, saveta iz neke knjige koju sam pročitala pre nego što su moja deca iscepala deo stranica.

I setila sam se:

Druge majke viču na svoju decu ponekad.
One ne spavaju jer ih krivica drži budnima.
Daju deci pahuljice za večeru i kažu da je to zdravo.
Imaju kuće sa prljavim kupatilima i lepljivim podovima.
Zaključavaju se u kupatilo da imaju minut mira i tišine.
Ne zabavljaju se sa svojom decom po ceo dan.
Druge majke se nadaju da će njihov sin ponovo zaspati kad se probudi u pet ujutru.
Druge majke su pozitivne i uništavaju svoju decu.
Ako toliko žena, prijatelja, stranaca ima takav stav, onda nisam samo ja loša.

Ja nisam loša majka.

Ja sam normalna.

Izvor: ringeraja.rs