Search for content, post, videos

DECA u Srbiji, postoje načini da ih imate

srecno dete dobijeno iz ljubavi

 

srecno dete dobijeno iz ljubavi

srecno dete

Urednica portala „Mic”, Elizabet Plank, iznosi teoriju da žene koje se nisu ostvarile kao majke, ipak to nisu učinile iz racionalnih razloga.

Ona navodi da je ekonomska situacija doprinela smanjenju broja žena koje rađaju decu, argumentovano povećanim troškovima za potrebe izdržavanja deteta.

Ali da to nije jedini razlog. Prema njenim rečima žene se ne odlučuju na ovaj potez zato što bi na taj način sebi povećale obaveze i dužnosti, sam posao koji rade je već dovoljno naporan da bi tome dodale još i brigu o detetu koje treba izvesti na pravi put.

Došlo je do jaza između žena koje žele biti i karijeristkinje i majke dece. Žene su se izborile za ravnopravnost, a mnoge su sada zažalile zbog toga. Nije lako dnevno imati dve smene, prvu na poslu i drugu kod kuće.

Mnoge žene žele da se ostvare u ulozi majke, ali su takođe i svesne da to nije lak “posao” i da je za to potrebno puno odricanja.

Ova tema je osetljiva i bolna za većinu žena koje se nisu ostvarile kao majke i da ih odgovor na pitanje

da li imaš dete

suočava sa svim lošim emotivnim izborima, sa kompromisima koje su napravile i ostale “same” i sa strahovima zbog kojih su ustuknule pred porodilištem.

A kakav je kontekst u kome žive mlade žene u Srbiji, danas? Mlada žena danas, ukoliko ima sreću da uopšte ima posao, odlazi na njega sa strahom od otkaza u slučaju da zatrudni. U slučaju da ostane u drugom stanju, moli se raznim višim silama da je sve u redu (a mnogo je okolo onih kojima nije), jer su joj potrebne astronomske sume novca za lekarske analize i intervencije. Kad ode u porodilište, suočena je sa uslovima u kojima su rađale naše bake (eto, bar nešto je kao kad su bake rađale). Ukoliko dobije dete, prinuđena je da teško balansira između posla i porodice, kako bi uopšte mogla da obezbedi minimalne uslove za rast tog deteta.

A to direktno “donosi” majku koja postaje roditelj, ali teško igra ulogu roditelja, jer jednostavno dan nema 48 sati!

Jer roditeljstvo nije rađanje, roditeljstvo je dugoročna odgovornost za dobrobit deteta, kako je lepo rekla sociološkinja Smiljka Tomanović.

Iz perspektive države, ako uopšte možemo govoriti o takvoj perspektivi, natalitet u okviru njenih granica (a ne jedne nacije) jeste bitan parametar. Međutim, natalitet se ne pospešuje upiranjem prstom u žene koje nemaju decu, jer su eto „hedonisti“, već konkretnim proaktivnim merama podrške parovima ili ženama koje žele da imaju decu. Država bi trebalo svojim građanima da služi kao servis koji im olakšava zadovoljavanje potreba i povećava kvalitet života.

Dakle, državo, usmeri svoje napore i energiju da pomogneš onima koji decu žele – da imaju uslove da ih dobiju i odgajaju, a ostavi slobodu svakome da sam odluči šta želi.

Na neki način život počinje životom prve bebe. Do te mere, da se dobija amnezija na sav prethodni, opet prelep i ušuškan život mlade i uspešne devojke. Biti majka je neobjašnjivo stanje koje anulira sve prethodne potrebe za prejudicijom, analizom, racionalnošću.

I ako pak mislite da vi nemate psiho-fizički perfekcionistički kapacitet za odgajanje (još) jednog deteta, varate se, jer još u porodilištu, nekom nevidljivom vertikalom od gore, dobijate nadljudski “push” i sve postaje normalno – sa abnormalnom punoćom smisla i volje za životom!

Misli poput:

Plašim se života bez svoje dece.

Plašim se života bez slatke nevinosti koju vidim u očima svoje najmlađe ćerke.

Plašim se života koji ću provesti bez divne težine bebinog tela u rukama. Jednostavno, šta će biti toliko lepo kao to?!,

postaju normalne. A za žene koje iz zdravstvenih razloga, a pored ogromne želje da se ostvare u ulozi majke – to ne mogu iz mnogo razloga, dajemo istražene podatke.

Pored vantelesne oplodnje koja je najpoznatija metoda za ostanak u drugom stanju, jako intrigantno rešenje je:

1. SUROGAT MAJČINSTVO

Ono će u Srbiji biti dozvoljeno samo ako se za oplodnju koristi reproduktivni materijal bar jednog od roditelja, i to samo kad između roditelja ne može doći do začeća polnim putem, ni uz pomoć drugih biomedicinskih vidova. Ugovor o rađanju overava se u sudu ili kod notara.

Ugovorom se regulišu i prava i obaveze, kao na primer da surogat-majka mora da vodi zdrav život tokom trudnoće, da se podvrgava redovnoj zdravstvenoj kontroli, da se uzdržava od alkohola, droga, pušenja. Njime se reguliše i plaćanje ugovorenih troškova.

U slučaju da je žena koja je rodila dete za drugog istovremeno i njegova genetska majka, sud može da joj prizna pravo na kontakte sa detetom. Ugovaranje nagrade surogat-majci najstrože je zabranjeno, ali ona može potraživati naknadu razumnih troškova (gubitak zarade, troškovi medicinskih usluga, prevoza, smeštaja, ishrane…).

Srbija je zrela za “razgovor” o surogat-majčinstvu.

Ima i oprečnih, ali vrlo logičnih mišljenja kao što je ovo:

To je samo logičan niz u kontinuiranom urušavanju porodice. Pitanje je gde je granica?! Rađanje za drugog otvara prostor da onaj kom je Bog dao mogućnost da rađa, ostvaruje neki interes. Sve i da zakon zabrani nagradu, dovoljno je da vrata budu odškrinuta, pa da se nađe prostor za korupciju i manipulacije – kaže profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu protojerej-stavrofor dr Dragomir Sando.

 

Bogati Evropljani surogat-majke uglavnom pronalaze u Ukrajini, gde vantelesna oplodnja i iznajmljivanje materice na devet meseci košta do 27.000 evra, Rusiji gde košta 42.000 evra, i u Velikoj Britaniji gde je njena cena 7.000-15.000 funti.

Zatim jedan od načina da poklonite sebe kao majku i svoju ljubav detetu, je:

2. USVOJENJE DETETA

To je čin plemenitog karaktera, i kao takav zavređuje afirmaciju i podršku društva u najširem smislu. Brojni suptilni procesi koje usvojenje pretpostavlja, utvrđeni su zakonom, i u domaćoj praksi se sprovode institucionalizovano, uz podršku i pomoć stručnih službi.
Usvojenje (adoptivno roditeljstvo) je za određeni broj dece jedini način da steknu porodicu, a za jedan broj ljudi isključivi način da se ostvare kao roditelji.

Postoje i sve one divne žene sa nekim invaliditetom:

S obzirom na tvoj invaliditet – i tvog partnera, ako ga on takođe ima – ljudi mogu praviti okrutne opaske kako uništavaš detetov život dodavanjem neželjenih “tereta” i “odgovornosti” u njegov ili njen život. To nije istina! Svaka majka je različita u načinima koje utiču na dete – neke su inteligentne, neke polemične, neke su profesionalne u svom poslu i imaju malo slobodnog vremena, a druge, kao ti, mogu imati invaliditet. Možda nećeš imati bezuslovnu podršku porodice, prijatelja i većeg društva na isti način kako drugi parovi imaju. Ali odlukom da usvojiš dete, daješ njemu ili njoj brižnu majku i porodicu – tebe kao majku ne određuje tvoj invaliditet i niko ne treba da učini da se osećaš tako. Mnoge žene s invaliditetom su uspešno usvojile i odgajile decu i tako možeš i ti!

 

Rađajte ako možete. Ako postoji i promil mogućnosti, borite se kao lavice. Ne zbog Srbije i toga, već zbog SEBE. Život je smisleniji, nasmejaniji i ljubavniji. I šteta bi bila da ne proživite takav život.

Čestitke onima koji su u tome uspeli! Čuda su moguća, samo moramo da verujemo u njih.