Većini nas je važno što drugi misle o nama i to je sasvim prirodno. Danas, lakše nego ikada ranije, to možemo primetiti po našim željama, javno izloženim na društvenim mrežama. Činjenica je, sa druge strane, da smo rođeni sa željom da budemo voljeni. Dokazano je i kako emocije kod malih beba direktno proizlaze iz ponašanja ljudi oko njih.
Uostalom, kad je postalo loše to što ljudi žele da budu voljeni? Da budem preciznija, da li je loše to što želite da vas drugi vole? Antropološki gledano, sa povećanjem mozga, u fetusnoj fazi razvoja, kod Homo sapiensa, produžio se period gravidnosti, a smanjio broj mladunaca koji ženka može da donese na svet. A sve zbog veličine lobanje u koju je smešten mozak. To je uslovilo da par duže vreme zajednički brine prvo o gravidnoj ženki, potom i o bespomoćnom mladuncu. I to je seme današnje porodice. Udruživanje radi sigurnijeg produžetka vrste.
Evolutivno, milenijumski život u grupi nas je načinio zavisnima od želje da budemo voljeni.
Kako rastemo, učimo da razlikujemo naše misli i emocije od tuđih. Ali, neki od nas nastavljaju da žude, ponekad ne birajući sredstva, za pozitivnim potvrdama od drugih. Ovo može uzrokovati ozbiljan problem kada su u pitanju naš integritet i sreća.
U nedavnom istraživanju sa 3000 ispitanika, 67% njih je priznalo kako je njihov osećaj vrednosti snažno povezan s mišljenjima drugih ljudi.
Kao ljudska bića, prirodno reagujemo na sve što doživljavamo kroz naučena iskustva, koja su nam formirala očekivanja. Niz duboko ukorenjenih uverenja o tome kakav je svet i kakav život treba da bude. Jedno od prevladavajućih očekivanja koje, kao vrsta imamo, je spoljna potvrda o našim unutrašnjim vrednostima.
Pre stotinjak godina, socijalni psiholog Čarls Kuli je otkrio fenomen odraza što je objasnio razmišljanjem ja nisam ono što mislim da jesam, niti sam ono što ti misliš da ja jesam, već sam ja ono što mislim da ti misliš o meni. Ova vrsta spoljnog vrednovanja danas ukazuje na nesigurnost koja se krije u pozadini i smanjuje naše samopoštovanje i samopouzdanje. I tako, odjednom, danas se želja da budete voljeni tumači kao znak nesigurnosti i slabosti, a ne kao milenijumska potreba za sigurnošću.
Facebook nikad ne spava. Uvek zna šta radite.
A mi smo samo iskoristili društvene mreže, kao još jedan od načina, za pokazivanje naše urođene želje da budemo voljeni.
Najveći problem se krije u tome što smo često skloni da zaboravimo da nas danas ljudi procenjuju na osnovu niza uticaja u njihovom životu. Koji, pri tom, nemaju apsolutno nikakve veze s nama. Na primer, osoba može pretpostaviti stvari o vama na osnovu problematične prošlosti i iskustava koja je imala s nekim ko izgleda kao vi. Stoga, bazirati svoj osećaj vrednosti na tome šta drugi misle, stavlja vas u trajno stanje ranjivosti. Naročito danas, kada je individualizam “na ceni”. Jer, sve ima svoju cenu…
Izvor: Atma.hr