Nauku je dugo mučilo pitanje šta je to što lomi vlas i stvara kovrdže. U pitanju su gravitacija, tekstrura i oblik folikula, kako su pokazale studije.
Do ovog otkrića je došlo sasvim spontano. Naime, grupa inženjera je pokušavala da napravi materijal koji se dobro savija, ali je istovremeno i čvrst. Fleksibilnost i izdržljivost su tražili u prirodnim izvorima. Proučavajući paukove niti, niti morskog krastavca i ljudsku kosu, sasvim slučajno su otkrili zašto je kosa kovrdžava.
Misterija koja je bila neobjašnjena do danas konačno otkriva zašto se neka kosa kovrdža, a neka ne.
Asimetrični folikuli su direktno odgovorni za vlas koja se kovrdža, dok simetrični folikuli ravnaju kosu. Što je duža kovrdžava kosa, to je njena struktura sve složenija, piše u studiji objavljenoj u Američkom društvu fizičara. Iako ravna kosa sledi tok svog folikula i kreće se linearno, pravolinijski, kovrdžava kosa može da se zakrivljuje na obe strane, kao i da se obmotava sama oko sebe.
Ova gotovo jedinstvena misterija je takođe otkrila da kovrdžava kosa slabije podnosi toplotu te da lakše gori. Naime, ravna vlas bolje sprovodi toplotu te se ona ne zadržava na njenoj površini. Stoga ravna kosa sporije gori usled izloženosti vrućem vazduhu iz fena ili suncu. Studija koja je pristekla iz ove je određivanje optimalne temperature koja najviše odgovara kovrdžavoj kosi zarad pravilne nege.