Search for content, post, videos

Zašto vek u kom živimo nije vek majstora svih zanata?

da li je 21.vek napredak ili nazadak?

Ukoliko bi Tomas Jang u današnje vreme otišao na intervju za posao, većina poslodavaca bi mu se verovatno ljubazno zahvalila na interesovanju, ali zaposlenje bi teško dobio. Gde su polimati danas? I šta je 21. vek učinio sa multimedijalnim umetnicima?

Tomas nije naš savremenik, štaviše, nije živ već skoro dve stotine godina. Najplastičniji opis ovog neobičnog čoveka staje u reči naslova knjige Endrjua Robinsona “Poslednji čovek koji je znao sve“, koja govori o neverovatnoj polivalentnosti ovog Engleza kada je u pitanju znanje. Školovao se za lekara, a široj javnosti je najpoznatiji kao fizičar. Njegovi doprinosi u teoriji svetlosti se smataraju izuzetno značajnim.

da li je 21.vek napredak ili nazadak?

da li je 21.vek napredak ili nazadak?

Tomas Jang je, kako bi se kolokvijalno reklo, bio majstor svih zanata. Sveznalica. Erudita. Polimat. Onaj čiji se izumi i dostignuća ni danas ne prestižu. Sa svom mogućom dostupnom tehnologijom.

Najveću novotariju u istoriji čovečanstva ne predstavlja ni kamena alatka ni čelični mač, ni točak, već simbolično izražavanje koje su otkrili prvi umetnici.

Današnji vek nema potrebu za pravim multimedijalnim, svestranim umovima. Da Vinči, Mikelanđelo, Pitagora, Njutn, Tesla. Struktura tržišta rada u budućnosti je velika nepoznanica. Drevni zanati izumiru dok sa druge strane novi poslovi i zanimanja niču kao na traci. Danas veoma traženi poslovi kao što su komjuniti menadžeri, developeri za aplikacije, dron operateri ili analitičari velikih podataka nisu ni postojali pre deset godina.

Prema istraživanju američkog Pew Research Center, čak dve trećine dece koja sada kreću u osnovnu školu, obavljaće poslove koji danas uopšte ne postoje.

Trendovi idu ka tome da će mnoge jednostavne poslove u budućnosti umesto ljudi obavljati pametne mašine. Brojni futuristi su poprilično ubeđeni da će kroz nekoliko desetina godina veštačka inteligencija kvalitetnije od čoveka obavljati veliki broj poslova.

Da li je onda makar kreativnost teren gde je ljudska dominacija nedodirljiva?

“Ljudsko biće treba da bude sposobno da zameni pelene, isplanira invaziju, zakolje vepra, projektuje zgradu, napiše sonet, podigne zid, namesti polomljenu kost, uteši umirućeg, izda i primi naređenja, sarađuje, deluje samostalno, reši jednačinu, analizira novu situaciju, programira računar, napravi ukusan obrok, bori se efikasno i umre herojski. Specijalizacija je za insekte”.  Robert Hajnlajn