Prosečna žena tokom života koristi 5 nijansi karmina i svaka od njih pojede u proseku 2-3 kg istog sa svojih usana. Zanimljiv podatak je još i taj da prosečan muškarac u Francuskoj pojede 6 kg karmina sa ženskih usana u toku svog života, što je statistički dokaz da se Francuzi zaista često i “temeljno” ljube.
Najstariji ruž je nađen u grobnici sumerske kraljice Pu-Abi koja je vladala 2.500 godina.p.n.e. Bio je napravljen od usitnjenog dragog kamenja crvene boje.
Egipat isto tako vrlo poznat po šminkanju. Kleopatra bi danas najverovatnije bila nazivana ikonom stila, obožavala je svetlo crveni ruž koji je pravljen od mešavine buba i mrava, a za sjaj je korišćena riblja krljušt – koja se koristi i danas u proizvodnji ovog kozmetičkog simbola.
Rimljanke su takodje bile žene u trendu tako da su još u Neronovo doba pravili ruževe od fukusa i crvenog vina.
Japanke plemenitog roda krečile su lice u belo, a na usne stavljale taman karmin, pa su izgledale kao da nose maske.
Mračni srednji vek u Evropi anatemisao je i upotrebu karmina. Žene koje su ga u to vreme koristile smatrane su vešticama. Anatemu je konačno skinula engleska kraljica Elizabeta Prva. U njeno vreme glavni sastojci za dobijanje karmina bile su bube, biljke i pčelinji vosak. Nakon njene smrti karmin ponovo biva ozloglašen sve do XIX veka kada se vraća na velika vrata. U to vreme su i muškarci iz visokog drustva bili našminkani u javnosti.
Konačno, Sara Bernar je ta koja je popularizovala našminkana usta u XX veku. Ruž postaje simbol ravnopravnosti polova među feministkinjama u Njujorku koje su se borile za pravo glasa žena.
Crvena boja je svakako oduvek i u najvećem delu sveta najpopularnija. Postoje razna tumačenja šta ta boja poručuje. U Egiptu je predstavljala boju vagine, u Francuskoj zdravlje i jedrost… Danas mnogi smatraju crveni karmin na usnama kao poziv na seks.
Ovaj komad kozmetike zaista ima veliku socijalno-biheviorističku ulogu.
Oduvek je i umnogome je uobličavao odnos između muškarca i žene.