Pronikni u svoje misli… Da li bismo znali tačno kako bez ovog razgovora mladića i starca?
“Ko sam ja?” – upita mladić Starca. “Ti si ono što ti misliš.” – odgovori Starac.
– “Objasniću ti jednom pričom.”
“Jednog dana, pored gradskih zidina, u sumrak su se mogle videti dve osobe koje se grle.”
“To su tata i mama.” – misli nevino dijete.
“To su ljubavnici.” – misli čovek pokvarene mašte.
“To su dvoje prijatelja koji se nisu videli dugi niz godina.” – misli čovek koji živi sam.
“To su dva trgovca koji su sklopili dobar posao.” – misli čovek pohlepan za novcem.
“To je otac koji grli sina koji se vratio iz rata.” – misli žena nežne duše.
“To je kći koja grli svoga oca koji se vratio s puta.” – misli čovek ožalošćen zbog smrti svoje kćeri.
“To su zaljubljeni.” – misli devojka koja sanja o ljubavi.
“To su dvojica koji se bore na smrt.” – misli ubica.
“Ko zna zašto se grle?” – misli uskogrudi čovek.
“Kako je lepo videti dve osobe koje se grle.” – misli čovek Božji.
“Svako misli,” – zaključi Starac – “u zavisnosti od toga što jeste, i što nosi u sebi.
Jedna reakcija zna da bude dovoljna da saznamo ko smo i da razotkrijemo onoga kraj sebe. Iskusan čovek zna i vidi očima koje su proživele sve ove osobine i ljude. Zna sebe, pa mu je lako spoznati i druge.
Izvor:Pozitivan stav