Search for content, post, videos

Ko je sve odbio Nobelovu nagradu i zašto

ko je odbio Nobelovu nagradu?

Čuvena Orvelova Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih komotno može da opiše nominaciju Nataše Kandić za Nobelovu nagradu za mir. Ova nominacija je (opet) otvorila pitanje da li je institucija poput Nobelove komisije podlegla globalnom uticaju ili je takva od početka i bila? Ova nagrada, koju švedska kraljevska akademija dodeljuje već 123 godine, ustanovljena je od strane Alfreda Nobela kao priznanje dostignućima koja istinski menjaju svet na bolje. Oko 1000 ljudi do danas je dobilo nagradu, ali postoje i oni koji su je odbili. Neki svojom voljom, neki pod pritiskom. Ipak, objašnjenje dvojice koji su samovoljno odbili priznanje pokazuje da su reputacija i ugled Komiteta bili pod predmetom sumnje dekadama ranije. Šta nam to govori?

ko je odbio Nobelovu nagradu?

ko je odbio Nobelovu nagradu?

1. Žan Pol Sartr

Filozof je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost koju je odbio. Kako se navodi u njegovom zvaničnom objašnjenju koje je dostavio Nobelovom komitetu, on je rekao da ne želi da bude institucionalizovan kao pisac.

“Nije isto ako se potpišem kao Žan Pol Sartr ili kao Žan Pol Sartr, dobitnik Nobelove nagrade. Pisac mora da odoli da bude pretvoren u instituciju, čak i kada se tako nešto dešava na počasan način”, naveo je Sartr.

2. Le Duk To

Vijetnamski revolucionar i političar odbio je Nobelovu nagradu za mir koju je dobio 1973. godine, zbog učestvovanja u Pariskoj mirovnoj konferenciji. Na toj konferenciji potpisan je prekid sukoba u Vijetnamskom ratu.

Kako je rekao, i posle potpisanog sporazuma nasilje se nastavilo, tako da ono nije doprinelo prekidu rata u južnom Vijetnamu.

“U ovakvim uslovima nije moguće da prihvatim Nobelovu nagradu za mir. Kada se budu u potpunosti poštovali uslovi primirja i pravi mir bude zavladao južnim Vijetnamom biću u mogućnosti da prihvatim nagradu”, naveo je Le Duk To.

Preostala četiri dobitnika Nobelove nagade su odbili priznanje zato što su bili primorani da to urade na neki način.

3. Boris Leonidovič Pasternak

Ruski pisac odbio je 1958. godine Nobelovu nagradu za književnost. Njegov roman Doktor Živago poneo se prema Sovjetskom socijalizmu i Crvenoj revoluciji na prilično “liberalan” način i stoga je bio i zabranjen u SSSR. Mnogo godina kasnije obelodanjeno je da je CIA vodila tajnu promociju knjige unutar Sovjetskog saveza.

Pasternak je dobio nagradu za knjigu po kojoj je snimljen i popularan film, ali ju je odbio zbog straha od Sovjetskog režima.

4. Gerhard Domag

Nemački patolog i bakterolog dobio je Nobelovu nagradu iz medicine 1939. godine, koju je odbio ali ne svojom voljom. Nagradu je dobio pošto je zahvaljujući njegovom radu stvoren prvi komercijalni antibiotik.

Posle vesti da je dobitnik Nobelove nagrade, nemačka policija Geštapo ga je uhapsila i privela na saslušanje. Pušten je, ali je nakon toga objavio da neće prihvatiti nagradu koju je dobio od Nobelovog komiteta.

5. Ričard Kun

Dobitnik Nobelove nagrade za hemiju bio je prinuđen 1938. godine da odbije priznanje od strane Nacističkog režima. Iako deluje kao sličan slučaj kao kod Domaga, daleko je komplikovaniji.

Kun je bio poznat pripadnik Nacističke partije i vatreni zagovornih antisemitizma. Pored toga, zahvljujući njegovim istraživanjima, proizveden je otrov soman, koji je korišćen kao hemijsko oružje. Iako je Nobelovu nagradu dobio zbog istraživanja vitamina, naučna javnost je ujedinjena u oceni da nije zaslužan da dobije priznanje i da bude ikakav “uzor” u nauci.

6. Adolf Butenant

Još jedan naučnik koji je zbog nacističkog režima odbio Nobelovu nagradu za medicinu. Priznanje je dobio 1939. godine zbog svog pionirskog rada o polnim hormonima. Uspeo je da izdvoji jedinjenje estron. U skladu sa politikom nacističkog režima, odbio je nagradu, ali ju je posle deset godina ipak prihvatio.

Bio je član Nacističke partije i navodi se da je učestvovao u projektima koji su bili povezani sa vojnim aktivnostima Nemačke. Ipak, za razliku od Kuna, nikada aktivno nije propagirao nacizam.

Izvor: n1info