Darvin se proslavio, Sokrata i Kopernika su ubili. Dovoljno je o tom apsurdu. Nisu ovo nova vremena ni ljudi. Oduvek je pamet stradala kako bi kojekakvi vladali…
Aktuelna nominacija za Nobelovu nagradu, “velikomučenice i zalagačice za ljudska prava”, dokaz je da se nismo odmakli od vremena kada su budale slale na giljotinu pametne. Ali hajde, kad smo već došli dotle treba pomenuti još neke od bisera vezanih za ovu, navodno, prestižnu nagradu. Dovoljno je smešno samo pokušati odgonetnuti šta je prestiž uopšte kao takav, a kamoli to sumanuto nagrađivanje i laganje ostatka sveta o nekim kvazi zaslugama. Postoje zaslužni ljudi, to je bez dileme, oni ne trebaju bilo kakvu nagradu za nešto što su podelili sa svetom. Oni koji zaista doprinose ljudskom postojanju, ne ištu nikakve hvalospeve. Mnogi su već odbili “Nobela”, te je veći broj zaslužnih među onima koji su rekli NE, nego među nagrađenima.
Iz ovde priče nije teško zaključiti da je gospođa prepodobna borkinja za ljudska prava, uradila sjajan posao pre svega za slobodu i bezbednost onih koji su je nominovali. U ime slobode i bezbednosti još jedan dobitnik Nobelove nagrade i to ni manje ni više nego za postizanje mira je čovek koji je u svom mandatu započeo sedam ratova. Pa kad može Obama, što ne bi i Kandić.
Ona je napravila svakako manju štetu planetarno posmatrajući. Recimo kada bi se dodeljivala Nobelova nagrada iz sporta, trebao bi da je dobije, na primer, fudbaler koji je dao najviše autogolova. Shodno našoj borkinji koja se isključivo bori protiv interesa sopstvene zemlje, ali ne napuštajući njeno tlo niti ambleme. Još nas je decenijama ubeđivala kako su autogolovi koja je ona postigla, ustvari pozitivan rezultat za Srbiju. Građani Srbije stvarno ne samo da se ne razumeju u politiku već ni pravila u fudbalu ne mogu da savladaju.
Znači ovako, u igri je najvažnije “skrljati” svoje igrače i pucati na svoj gol. Sudija će kao i u famoznom tribunalu osuditi one koji su dobili batine u SVOM šesnaestercu. Tako ide zar ne? Da tako ide bar u ovom delu sveta još uvek. No neće zauvek. U svakom slučaju baš bi bilo lepo znati kako su se kongresmeni od 300 miliona Amerikanaca, setili baš ljudske i intelektualne gromade poput gore pomenute iz jedne male “neugledne” zemlje koja se zove Srbija. To bi bilo zanimljivo, znati ceo proces. Valjda bi prešlo sve onda u rang komedije. A možda i ne.
Još jednom “Ameri” spašavaju svet, upravo su presekli žice na tempiranoj bombi koja bi raznela čitavu planetu, i to u poslednjoj sekundi odbrojavanja. Koliko se ljudi još pita, dokle više taj providni holivudski kliše?!