Jasmina Stijović – ako je do sada niste upoznali evo prilike. Pesnikinja i sjajna zvezda društvene mreže Instagram. Posebna po svojoj direktnosti i spontanosti, sasvim normalne osobine nekad, koje su se izlizale pod uticajem društvenih mreža. Jedna sasvim neobično obična žena ima itekako šta da nam kaže!
Šta bi trebala da znači fraza “biti normalan”?
Čoveče, čak i profesionalci ne koriste pojam “normalan” u određivanju, nego govore koliko je neko drugačiji. S tim u vezi, ja nisam normalna, jer ne heklam sa penzionerkama na klupi u parku.
Šta za vas znači raditi na sebi?
Raditi na sebi znači stalno čitati i nadograđivati naučeno sa posebnim osvrtom na uporedne informacije i stavove o znanjima.
Da li poezija može da ima završnu reč?
Poezija na žalost nema završnu reč. Setimo se samo predrevolucionarnog perioda u Persiji… Kada su se muškarci uglavnom sastajali uveče i razgovarali u stihovima… Što naučenim što sopstvenim… Najcenjeniji su bili autori… Bilo je potpuno seljoberski da se kurčiš i da ne daj bože nosiš oružje… Dosetke su vrcale na tom verbalnom nivou… A onda je došla revolucija u susednoj Rusiji koja je ceo region naoružala do zuba… Revolucija koju su finansirali Englezi… koji su ubili cara Nikolaja… Sada je postalo potpuno pičkasto zanimati se poezijom. Pesnici se posmatraju kao slabići čak ne kao pacifisti. Prosto slabići. Ukratko – nije moderno!
Sistem obrazovanja u vodećim svetskim silama, gde je profit od prodaje oružja jedina umetnost i gde u školama imaš izborne predmete pa izabereš crtanje pevanje i fiskulturu uz obavezni maternji jezik, je besmislen… To u državnim školama… U privatne škole idu oni koji imaju pare i oni koji su viđeni za buduće lidere, bankare i prodavce oružja… I kod nas đaci beže ko đavo od krsta kad im se pomene poezija… Što reče jedan omladinac: “Ti nemaš pojma kako bi ja čitao samo kad bih voleo”…
Kome danas veruje omladina?
Omladina veruje onima koji liče na njih i razumeju njihov jezik. Takođe i onima koji ih ne osuđuju, koji kroz razgovor plasiraju informacije bez ultimativno obaveznog prihvatanja stavova. Veruju onima čije reči znaju da ponove i prepričaju.
Kako i zbog čega ste osetili potrebu da se obraćate ljudima putem društvenih mreža ?
To je rezultat moje potrebe da pišem, moje obraćanje. Ali ako zađeš u Tviter onda ti oni ograniče broj karaktera. Znači, ne slova nego karakteri. Kao u hijeroglifima. Ja onda popizdim i kažem:”E nećeš mi ga majci brojati moja slova, sad ću kameru da uključim i da ispričam šta hoću bez brojanja”. Sad seckaju minute. Ali postoje epizode, tako da… Mislim da sam doskočila besmislenom pravilu i ukalupnjivanju po Staljinovom principu… Svi isto… E pa neće moći svi isto… Za početak sam na fejsbuku pisala ćirilicom i velikim slovima… trpela osude i blokiranja pa sam sad došla do toga da radim šta hoću i kako hoću.
Da li vas ljudi češće prepoznaju kao pesnikinju ili kao lice sa instagrama?
Kao lice sa instagrama… Uz zapetu, “a ti pišeš poeziju”… Dakle, poezija pod dva.
Šta za vas znači fraza “srećan život”?
Srećan život je kada ga provedeš radeći ono što voliš i živeći sa ljudima koje voliš.
Koji vas trendovski fenomen najviše nervira?
Trendovi se menjaju brzinom svetlosti ali ono što opstaje od vremena Džejn Fonde aerobika je patološka potreba da se bude mlad… Hm… Po svaku cenu i na svaki način! Plastične operacije i nadogradnja svega, ukoliko ne postoji medicinski razlog, mi je odvratna!
Šta mislite o rijaliti Srbiji?
Rijaliti su nam demokratsko dostignuće koje je stiglo iz Holandije. Ne gledam uopšte nijedan rijaliti. Ne gledam ni “mene”. Moglo bi se reći da sam vrsta rijalitija ukoliko pojam podrazumeva spontano i nenamešteno ponašanje i govor pred kamerom.
Imate li mesindzer (oni koji već uveliko prate Jasminu, znaju unapred odgovor na pitanje)?
Nikad! Vrlo puklo. To mi je nova misija da ga ukinem skroz!
Hvala draga Jasmina na razgovoru!
Pola dvanaest, dvanaest te strela ustrelilo! Kako si me s#ebala sitna slova pišem pola sata života 🙂