secer
Plaćeni naučnici industrije šećera 1960.-e su bili veza između šećera, bolesti srca i povećanja zasićenih masnoća, kao krivci. A umesto toga, nedavno objavljeni istorijski dokumenti pokazuju sledeće:
Unutrašnji dokumenti industrije šećera, nedavno je otkrio istraživač na University of California, San Francisco, ukazuju na to da pet decenija istraživanja o ulozi ishrane u bolestima srca, uključujući i mnoge današnje prehrambene preporuke, možda u velikoj meri oblikuje industrija šećera.
Dokumenti pokazuju da je grupa za trgovinu pod nazivom Sugar Research Foundation, danas poznata kao Sugar Association, platila trima harvardskim naučnicima ekvivalent od oko 50.000 $ u današnjim dolarima, da objave 1967. pregled istraživanja šećera, masnoća i srčanih bolesti. Studije korišćene u pregledu su izabrane od strane šećerne grupe, a člancima koji su objavljivani u prestižnom časopisu New England Journal of Medicine, nastojala se minimalizovati veza između šećera i zdravlja srca, i bacati ljaga na ulogu zasićenih masti.
Iako je taj uticaj koji je otkriven u dokumentima koja datiraju od pre gotovo 50 godina – beznačajan, novija istraživanja pokazuju da je prehrambena industrija nastavila da utiče na nauku o ishrani.
Prošle godine, The New York Times otkrio je da je Coca-Cola, najveći svetski proizvođač slatkih napitaka, dala milione dolara za finansiranje istraživačima kako bi bili veza između slatkih napitaka i gojaznosti. Najskorija studija je pokazala da su proizvođači bombona takođe finansirali istraživanja u kojima su tvrdili da deca koja jedu slatkiše imaju tendenciju da budu gojazna manje od onih koji to ne čine.
Harvardski naučnici i predstavnici industrije šećera sa kojima su sarađivali više nisu živi. Jedan od naučnika koji je angažovan od strane industrije šećera bio je D. Mark Hegsted, koji je postao šef ishrane u SAD Department of Agriculture, gde je 1977. sudelovao u sastavljanju prehrambenih smernica u saveznoj Vladi. Drugi je bio Dr. Fredrick J. Stare, predsednik Harvardskog prehrambenog odeljenja.
Šećerna asocijacija je rekla da je 1967. pregled objavljen u vreme kada medicinski časopisi nisu pod obavezno zahtevali istraživače da otkriju izvore finansiranja. New England Journal of Medicine nije zahtevao finansijske objave sve do 1984. godine.
Industrija je svakako trebala zastupati veću transparentnost u svim svojim istraživačkim aktivnostima. Nakon nekoliko decenija istraživanja zaključilo se da šećer nema jedinstvenu ulogu u bolestima srca.
To su važna otkrića, jer se rasprava o relativnoj štetnosti šećera i zasićenih masti nastavlja i danas, kaže dr Glantz. Decenijama, zdravstveni radnici sugerišu Amerikancima da smanje unos masnoće, što je dovelo mnoge ljude na to da konzumiraju nizak udeo masti, kompenzujući ga visokim udelom šećera, toliko, da neki stručnjaci sada krive šećer za krizu gojaznosti.
Dr. Hegsted koristi svoja istraživanja kako bi uticao na prehrambene preporuke Vlade, i on je istakao zasićene masti kao okidač za srčane bolesti, dok u velikoj meri karakterizuje šećer kao prazne kalorije vezane “samo” za karijes. Danas su zasićene masnoće upozorenja koja ostaju temelj Vladinog nacrta o prehrambenim smernicama, iako je u poslednjih nekoliko godina American Heart Association, svetska zdravstvena organizacija i druge zdravstvene vlasti takođe su počele da upozoravaju da previše dodatog šećera može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Marion Nestle, profesor nutricionizma, studije hrane i javnog zdravlja na Njujorškom Univerzitetu, je napisao uvodnik koji prati novi papir u kojem je rekla kako je dokumentovala “neoborive dokaze” da je šećerna industrija pokrenula istraživanje “izričito se osloboditi šećera kao glavnog faktora rizika za koronarne bolesti srca”.
S’ obzirom na podatke koje imamo danas, pokazali smo rafinirane ugljene hidrate, a naročito šećere zaslađenaih pića, koji su faktori rizika za kardiovaskularne bolesti, ali da je faktor prehrambenih masti takođe vrlo važan, rekla je ona.
U to vreme, studija je počela da ukazuje na odnos između visokog šećera u ishrani i zemalja sa visokom stopom srčanih bolesti. U isto vreme, drugi naučnici, uključujući i istaknutog fiziologa iz Minnesote – Ancel Keys, koji istražuje teoriju da su zasićene masti i unos holesterola koji se unosi zapravo – najveći rizik za bolesti srca.
Dok su radili na svojoj recenziji, istraživači sa Harvarda delili su sa njim, i raspravljali se o ranim skicama sa gospodinom Hickson-om, i oni su odgovorili da su zadovoljni onim što su pisali.
“Uveravam vas da je to baš ono što smo imali na umu”,
napisao je gospodin Hickson.
Nakon što je objavljena revizija, rasprava o šećeru i bolesti srca je zamrla, a niskomasna dijeta je dobila podršku mnogih zdravstvenih vlasti, rekao je dr Glantz.
