Rečenica koja na neki poseban način obeležava čovečanstvo. Ljudi u ćorsokaku sopstvenog života, najčešće prvo pomisle na to. Gde sam ja bio kada je Bog delio pamet? Razdrmam se u sred dana u onoj memljivoj polu uspavanosti svakodnevnog života. Najčešće kada mi se desi da me je genetsko-opsesivna zaboravnost ponovo koštala tone živaca.
Kada se nakupi milion stvari koje mi odjednom “slete na ramena” ili usled sumiranja života u nekoliko sekundi – opet ta ista rečenica. Smatram je višom instancom od “Šta sam ja to Bogu zgrešila”. To znači da sam negde shvatila da ipak ja odgovaram za ono što se u mom životu dešava. Pošto, ipak nisam dovoljno zrela da rešim sve probleme koje sama izazovem nužno mi je da prozovem višu silu, koja mi nije omogućila dovoljno pameti kako bih izbegla neželjene okolnosti.
Osim ovih postoje još more drugih situacija kada vam Svevišnji u ovom kontekstu padne na pamet… Npr…
Onog dana kada shvatite da ste u pogrešnom braku,
