ljubavi,
učinila si me srećnom, svojim iznenadnim prisustvom, koliko ne možeš ni da zamisliš.
uverila si me da Bog kreira najbolji sadržaj.
uverila si me da je dobro što verujem u nas.
uverila si me da ne pokazujem emocije. da l’ namerno, iz apsolutne opuštenosti i spojenosti duša, da l’ sam se i sama iznenadila koliko sam dobro vizualizovala tvoje prisustvo, pa se nisam dala euforisati, jer si uvek u ovim mislima.
uverila si me da je dosta toga u šta se zajedno moramo uveriti.
uverila si me da je mirka karika koja je sve ono što mi treba, a nemam. Spavale smo 11 godina i probudile se u snu ono dvoje malih što, kad sanjaju – žive svoje želje. E kod nas je obrnuto. “Umočiću.” Da li je realno da smo se spojile u pravom momentu, na pravom mestu, sa identičnim mentalnim statusom. Jeste, u životu je sve realno. Život je san.
nadam se da si lepo doputovala, da su deca dobro, i da razmišljaš o tome kako je ipak sve za viši cilj, za tvoje najbolje dobro.
volim te.
na vezi smo.
ti si još uvek ovde. čisto da znaš.
<3
