Happy End saga holivudske bljuzgavice ne jenjava već duže od jednog veka.
Svi su bili navučeni na srećne završnice, pogotovo one ljubavne. Nikada u istoriji nije bilo više razvoda, nego od kada je Hollywood-a. Izgleda da danas momci i devojke više ne znaju kako se voli do kraja života. Svaki film se završava venčanjem, te edukacija vezana za ostatak braka najčešće biva odsečena natpisom THE END, čitaj HAPPY END.
Danas, kada smo uspeli da se otarasimo tv prijemnika kao vida zabave i uzjahali društvene mreže, poverovali smo da je patetici došao kraj. Bilo je neko vreme, zlatno doba interneta, kada je na njemu ordinirala samo “avangarda”. Ubrzo SMO se i SVI mi ostali prikačili na taj virtuelni parobrod.
Umnožavanjem broja ljudi na društvenim mrežama, sasvim logično, ukrupnjava se i količina dostupne gluposti svakodnevno. Facebook je postao poligon za najduhovitije i najzanimljivije stvari, a nasuprot tome za srceparajuće i patetične statuse. Treći domen su ljudi koji konstantno pljuju po nekome i nečemu, a najčešće se žale na državu i aktuelne događaje.
Šta je napornije od ljudi koji iz svog krajnje inertnog života konstantno kritikuju? Nije važna ni država ni politika, već taj poriv da podele negativnost koju nose u sebi sa ostatkom njima bliske “javnosti”. Fokus na negativno prevazilazi sve dosadašnje modele ponašanja u javnosti. Ponekad čak i oni usiljeno pozitivni bivaju interesantniji od negativaca.
Taman se otarasite uštogljenih, lažnih političara, iskreveljenih tv voditeljki, polugolih pevaljki koje kreiraju javno mnjenje, odete u svoju bazu na Facebook, kad tamo… Progon bivšeg muža, dečka, alimentacije i ostala čuda, muke žive i pregršt “srećnih” fotografija.
Najviše kukaju oni kojima je najlakše u životu.
Pljuje se po školstvu, po profesorima, vaspitačima, odjednom su sva deca u Srbiji ugrožena. Od strane koga? Svi maštaju o nekom srećnom Zapadu i tretmanu kao da su svi Bogom dani.
Fenomen negativno obojenih pojedinaca još nije medicinski ustanovljen. Na webu to su čuveni HEJTERI – najčešće ponosni nosioci ove titule.
Od kada se to meri inteligencija jačinom kiseline u pljuvačci kojom se neko pljuje? MENSA ima izgleda velike propuste u svojoj praksi. Hejteri, ljude koji se bave svojim životom smatraju botovima- izmanipulisanim jedinkama društva. Ne daj bože, one koji rade i uspešni su u svom poslu smatraju sotonama lično. Danas u Srbiji čovek se ne smatra dovoljno pametnim ukoliko ne prezire sve što je vezanu za tu zemlju. Intelektualci su oni koji svakodnevno kritikuju sve oko sebe, pritom ne radeći ništa korisno za sebe ili druge. Uglavnom nemaju ni vremena od silnog mudrovanja.
Sve bi ovo bilo u savršenom redu da im nije dat prostor u kom se svakodnevno iživljavaju i izjedaju mozak onima koji nakon napornog dana žele samo da se zabave. Jer, HOMO LUDENS (lat. “Čovek koji se igra”).