„Dosta su me već tapšali po ramenu, želim da me neko zaista poštuje!“
Često ćemo čuti ovakvu rečenicu od naših kolega (posebno u državnom sektoru), već sitih pohvala i povlađivanja i željnih konkretne (čitaj – materijalne) nagrade za rad i trud. Ipak, mada je diskutabilno koliko su naši direktori u državnim firmama zaista upoznati sa psihologijom i uticajem koje mogu vršiti na zaposlene, izgleda da je dodir i te kako delotvoran kada želimo da osobu držimo pod kontrolom.
Naučnici su utvrdili da samo dodir ramena neke osobe može povećati njenu produktivnosti i produbiti dobre odnose koje imamo sa njom.
I ne samo to. Naučnici tvrde da je blag dodir moguće kontrolisano upotrebljavati kako bi kod osobe ublažili postojeće nezadovoljstvo ili pojačali osećaj zahvalnosti.
Nije ništa novo kada se kaže da je dodir važan od prvog dana našeg rođenja. Lekari i babice vrlo dobro znaju da je prvi dodir i zagrljaj presudan za novorođenu bebu i poslednjih godina se podržava uzimanje bebe u ruke odmah posle rođenja. Osim toga, staro babsko pravilo – „ne navikavaj ga na ruke“ potpuno gubi značaj kada znamo da beba plačem traži pažnju koja joj je potrebna i da joj zagrljajem i uzimanjem u ruke samo činimo dobro.
Naučnici tvrde, takođe, da je dete koje je odraslo uz zagrljaje i česte dodire svojih roditelja, manje agresivno i pokazuje veću inteligenciju. Zagrljaji, kažu dalje, pojačavaju imunitet.
Objašnjenje je sasvim logično, zagrljaj normalizuje krvotok i pritisak, što ceo organizam čini smirenijim i otpornijim na spoljašnje faktore. Konačno, samo četiri zagrljaja dnevno, kako kaže alternativna medicina, sprečavaju pojavu i najtežih bolesti. Nije nimalo slučajno što se svi kursevi samopouzdanja završavaju zagrljajima podrške među učesnicima.
Kada je posao u pitanju, videli smo da dodir potpuno menja način na koji posmatramo kolege i šefa. Kada nas naš pretpostavljeni ili kolega dodirnu po ramenu ili ruci, izgleda nam da nas podržava, razume i pohvaljuje. To nije samo društveno ponašanje, dodir je nešto što se dešava spontano kod čoveka, što čovek ne ume da kontroliše, posebno kada se radi o osobi koja nam znači. To se ne može naučiti, ali psiholozi smatraju da se mi zapravo sputavamo da ispoljimo tu vrstu prisnosti, bojeći se obacivanja ili da ćemo biti loše protumačeni. Iz tog razloga, potrebno je da naučimo samo da se prepustimo i dozvolimo sebi da ponekad svom prijatelju ili kolegi prostim dodirom šake pokažemo da razumemo ono što ga muči.
Postoji još niz drugih istraživanja na sličnu temu.
Kažu naučnici da su konobarice koje su dotakle svoje goste blago po ramenu dobijale veći bakšiš.
Rukovanje je, kao najprostiji vid poslovnog kontakta, definisano kao izdvajanje najboljeg i najznačajnijeg saradnika iz mase – jer se uvek prvo rukujemo sa onim ko nam je važan. Ukoliko dodir spojimo sa pogledom, dobijamo potpuni efekat i sigurni uspeh. Međutim, naučnici takođe kažu da je dodir daleko interesantniji i prihvatljiviji kod žena, dok su muškarci prilično nesigurni, naročito nakon dodira drugog muškarca.
Jedno zanimljivo istraživanje u Americi je utvrdilo da osoba kojoj su vezane oči može prepoznati ne samo da li je zagrlila poznata osoba ili stranac, već i koju vrstu emocija osoba u tom trenutku ispoljava.
Samo preko dodira, a da osobu i ne vidimo, možemo prepoznati da li je ona ljuta, depresivna, tužna ili veoma vesela.
Sam pritisak tokom dodira pokazuje nam koliko osobi značimo i smatra li nas prijateljem.
Konačno, iniciranjem rukovanja zamenjujemo uloge moći u timu koji radimo, pa čak i ako smo različitog pola. Jedno rukovanje, utvrdila su istraživanja, mogu podređenog postaviti na višu skalu iznad šefa, jer se time osoba otvara i pokazuje iskrenost i moć. Uostalom, izraz „pružiti ruku nekome“ nije izmišljen slučajno i kada na poslu moramo da se suočimo sa nadređenim, možda je najbolji početak – podstaći rukovanje. Nakon njega, svi sagovornici su mekši i otvoreniji za razgovor, smatrajući vas podjednako vrednom i ljubaznom.
A sada malo o porodici. Svi znamo koliko je grljenje lepo i koliko nam prija. Posebno koliko znači našoj deci. Ali… kada ste poslednji put zagrlili svoje dete? Onako, ni za šta? Da li ste se u poslednjih nedelju dana zagrlili sa svojim partnerom, onako iskreno, ali ne seksualno ili kao deo predigre? Evo jedne zgodne igre za početak.
Dogovorite se da ćete svakoga dana zagrliti jedni druge najmanje po jednom, bez ikakvog razloga.
Odlučite da li će to biti pre ili posle škole/posla. Neka zagrljaj traje nekoliko sekundi, a pritisak može biti i jači. Vremenom će vam taj zagrljaj nedostajati i vi ćete želeti da obeležite dan njime. Ništa više nije potrebno, samo zagrljaj i prepuštanje. Ostalo će doći samo.
