Nije li jedno od osnovnih pitanja na koje treba u životu da damo odgovor ili koje treba sami sebi da postavimo i koje smo prilikom svakodnevnog upoznavanja novih ljudi najčešće upitani, pitanje “Ko smo?”. Pri samom postavljenom pitanju ko smo, počinjemo da osećamo različite emocije u zavisnosti od ličnog stepena samosvesti i mere do koje smo samostalno odgovorili sebi na to pitanje.
Tako ljudi, koji su sebi u većoj meri odgovorili na to pitanje, i došli do određenog stepena samosvesti, i tokom svoje prošlosti revnosno sebi dodeljivali određene atribute kroz različita iskustva, ulaze u emociju ponosa i želje da sebe drugima brže bolje opišu u svim superlativima i predstave u najlepšem svetlu. Oni će vam odmah samozadovoljno reći koje su njihove uloge u kojima se oni osećaju uspešnim, bilo da su oni ostvareni kao uspešni roditelji, bilo da su postigli velike rezultate kao lideri u sprovodjenju određenih projekata, ili su se osvarili kao umetnici, te će se pohvaliti svojim kreacijama. Oni će nadalje, nastaviti da vam nabrajaju sve njihove aktivnosti u kojima su se okušali bilo da će nabrajati njihove veštine kojima su ovladali, sportove u kojima su uživali, ili uloge u društvu kojih su se prihvatili.
Sa druge strane, postoje ljudi koji nisu svoje sopstvo dovoljno osvestili i oni će se u tim prilikama upoznavanja osetiti uplašeno, jer još uvek nisu razvili dovoljnu samosvest, samopouzdanje i zadovoljstvo svojom ličnošću, te će tako neosvešćeni sa strahom od toga da nisu dovoljno dobri, ili krenuti u kompenzaciju i krenuti da vam pričaju o sebi iz perspektive kako ih drugi doživljavaju, te da vam prenose mišljenja koja potiču od njima najbližih osoba, najpre roditelja i da vam iznose uverenja koja su o sebi zadržali i prihvatili na osnovu onoga kako su ih ljudi iz njihovog okruđenja doživljavali.
Oni takođe, mogu da budu do te mere uplašeni, da će umesto kompenzacije krenuti u zatvaranje i defenzivne mehanizme kako bi vas udaljili i sprečili da zaista prodrete u njihovu suštinu ličnosti, jer ona predstvalja nešto sa čime oni nisu zadovoljni i ponosni, te ulaze u duboku emociju STIDA, jer je njihovo uverenje da oni nisu dovoljno dobri dominantno.
Ti ljudi ulaze u osećaj anksioznosti i nelagode pri svakom upoznavanju sa novim osobama, jer ih ta situacija podseća na njihovo nezadovoljstvo sobom i sopstveni privid neadekvatnosti i stvalja ih u mod inferiornosti i ponovnog preživljavanja nedostatka samopouzdanja. Nažalost, oni su se odrekli svoje moći i dozvolili da društvo odredi njihovo lično uverenje o sosptevenom identitetu. To nas podseća na onu drevnu zen priču o lavu koji je odgajan od strane stada ovaca i živeo u ubeđenju da je i sam ovca, sve do momenta kad je u odrazu reke video da je zapravo lav.
Isto tako, dolazimo do pitanja da li smo i mi dozvolili društvu da oblikuje našu istinu o nama po njihovoj interpretaciji nas ili smo se uputili ka toj reci samospoznaje i samostalno ušli u svoj unutrašnji prostor i doyvolili sebi da ugledamo sebe i u toj surovosti lava i svim ostalim svojstvima koji ga opisuju ali i u njegovoj hrabrosti snazi i dostojanstvenosti i neposlušnosti.
Tokom detinjstva, postoji opasnost da ljudi svoja temeljna najdublja uverenja o sebi samo preuzmu od slike koju su ljudi koji ga okružuju
U takvim slučajevima često može doći do velikih grešaka u samospoznaji. Ti ljudi su toliko okrenuti spolja ka
Ali sve te aktivnosti zapravo nisu dovoljne ili tudje sikustvo sa nama kao ni naša
Treča grupa ljudi je koji us ljudi koji su došli u neku višu svest o sebi