Search for content, post, videos

Da li ikad dolazi ono sutra koje smo tako dugo priželjkivali?

sutra

Koje sutra?

Da život gotovo nikad nije “danas” dokaz je čitavo čovečanstvo koje živi u nekom iščekivanju. Sve je podređeno dovođenju života u neko imaginarno savršenstvo da je zaista moguće prespavati vek u pokušaju traganja za delovima mozaika. “Kompletna slika”, toliko se insistira na ovom trendu da ljudi od silnog stresa ispunjenja te slike, ponekad i bukvalno gube glavu.

sutra

bolje sutra

Koje to sutra čekamo, čemu se sve nadamo? Jedni drugima najčešće poželimo zdravlje i sreću, a ustvari stremimo potpuno drugim stvarima? Želimo stvari, bolji sistem, bolju vlast, nekakvo izreklamirano blagostanje i onda ćemo se smiriti. Što je još luđe, sebe uspemo da ubedimo da ćemo tek tada početi da živimo. Ono što donosi sklapanje delova idealne slike u životu je mnogo veći nemir nego zadovoljstvo. Imperativ – uspeti, može da bude jednako štetan kao i strah od neuspeha. Ta osećanja drže čoveka paralisanog u strahu ili u čak izopačenom optimizmu da ako uradimo i postignemo to i to, istog trenutka prelazimo u “zen” stanje života.

Ono što je takođe fenomen danas je forsiranje “pozitivnog stava”. Svi nešto insistiraju da budemo pozitivni, da izgleda da čovečanstvo ima nameru da pređe u potpunu ignoraciju. Nije moguće stalno biti pozitivan, prvenstveno jer nije prirodno, a pomalo je glupo i patetično. Biti stalno pozitivan znači nemati empatiju. Verovati u dobre ishode, s druge strane, zaista je lekovito.

I šta je to što čekamo?! Samo još… i onda… Zar to nije ceo jedan život?…

I kada deluje najdosadnije, život nam donosi neizvesnost. Ako smo zatvoreni u čauri čekanja, ne možemo proživeti trenutke koji bi zaista mogli da nam promene, ne samo dan, godinu ili život, još važnije je da nam i najmanji nadražaji nekada mogu promeniti svest. U stalnim spoznajama jedino rastemo i možemo da osetimo istinsku sreću. Zatvrorenih očiju i ponavljanjem mantri ne pomeramo se iz mesta. To prividno smiruje telo, a duh ostaje zarobljen. Treba biti otvoren ka svetu mentalno, emotivno i duhovno da bi se zaista doživela sreća. Samo tako se zaista proživljavaju iskustva. Bez nepotrebnog straha od ishoda. I bez iščekivanja ostvarenja svih ciljeva kako bismo mogli da udahnemo veliki dah života. Dovoljno je slobodno disati i misliti. I bez dileme, bezuslovno voleti.