Ko su roditelji-snobovi? Sve više se susrećemo sa ovim pojmom, roditeljima-snobovima koji direktno proizvode decu-snobove. Deca, ugledajući se na model roditelja, manje-više postanu ono u šta su gledali i ono iz čega su učili i usvajali modele ponašanja u toku celog svog detinjstva. A biti snob nije pozitivna stvar.
Snob koristi sve oko sebe kao svoja “sredstva” – svoje partnere, svoju decu, svoje pse. Hvali se reprezentativnim poznanicima i rođacima kao i svojim poreklom, ukoliko je i ono reprezentativno. Ukoliko nije, zaboravlja ga, kao i one nereprezentativne rođake, svoju nereprezentativnu provinciju, palanku, varošicu, zaselak, akcenat, srednje ime, prezime, ime, prvog komšiju. Vrlo često snob napušta svoje mesto rođenja da bi se otisnuo putem uspeha u beli svet gde će ga ljudi ceniti po onome što “on zaista jeste”. Guši ga rodna gruda i zna da niko nije prorok u svom selu. Nažalost, prečesto se vraća nazad sa malim koferom neispunjenih želja i pravom da do kraja svog snobovskog života sve oko sebe gleda sa visine neba.
Koliko duboko čovek može utonuti u snobizam, a da toga nije ni svestan, govori odnos prema deci. Na očigledne primere skorojevića koji svoju decu upisuju u najskuplje privatne škole, šalju na kurseve jezika i eventualno balet, iako im kod kuće usađuju u glavu sistem vrednosti u kom škola i obrazovanje vrede koliko i plemstvo u komunističkom uređenju, nema potrebe da se osvrćemo. Nema potrebe, jer su ti slučajevi samo uteha za one koji su uvereni da su imuni na korišćenje dece kao kul aplikacija na svojim fensi telefonima i zaboravljaju da nije neophodno da ponesu knjižicu svoje ćerke punu petica kako bi koleginice na poslu videle kako je “ona” pametna, diplomu svog sina sa državnog takmičenja u mačevanju ako ga ipak, nisu upisali na tenis. A dok nema dece, dobro mogu da posluže i psi. Sa pedigreom, naravno.
Postoje oni koji misle da su bolji od drugih i postoje oni koji znaju da to jesu. Uvek čujemo da se neka tikva pokondirila, došla do novca, društvenog statusa preko noći i umislila da je sada bolja od drugih. A zapravo nije. Vi znate da nije jer znate da ona ne može biti bolja od vas, znate to jer znate da se neke stvari ne mogu steći preko noći, stvari koje vi posedujete i o kojima ta “tikva” može samo da sanja. Znate da je ona samo snob i zato ste bolji od nje. Ali vas to ne čini snobom, zar ne?
Današnje društvo jeste materijalističko i transparentno u smislu u kom je svakom omogućeno da pomoću društvenih mreža bar u krugu svojih prijatelja ima pet sekundi slave dok predstavlja svoju novu frizuru, patike, momka. Društvene mreže učinile su da bez ikakvog obzira i srama namećemo svojim prijateljima informacije o tome gde ispijamo kafu, koji film gledamo, sa kim smo otišli u šoping. Mogućnosti za samopromociju i stvaranje bar iluzornog kulta sebe danas su dostupne svakome. A to što se ljudi ne libe da sve svedu na materijalistička preimućstva jeste rezultat improvizovanog stava da bogatstvo nije uzrok, već plod i rezultat egzistencijalne superiornosti. Materijalno, tako, nije zamena za prave vrednosti već mera svih vrednosti. Ko se nije snašao, taj nije ni zaslužio da uspe.
Dakle, snobizam se javlja onda kada poreklo prestaje da bude presudni faktor za društveni status. Pojedinci, u težnji da odrede svoju pripadnost željenoj grupi, grade svoje sisteme vrednosti i na osnovu njih donose sud o drugima. Tako se prema njima i odnose, sa obožavanjem ili prezirom, večno se nalazeći na nekoj sredini.
Da li se nalazimo u realnoj opasnosti da budemo proglašeni snobovima ako šund nazovemo šundom, mediokritete mediokritetima, patetiku patetikom?
U masi je toplo, ali smrdi.
reče Krleža, a reći ljudima istinu u lice nije popularno. Tiranija većine podrazumeva po koju apsolutno “bezveze” etiketu kada pokušavate da ostanete bespogovorno svoji i zaobiđete lakši put. Uglavnom, na kraju krajeva se pomirite sa tim da ste u očima ljudi tek jedan običan – snob!
Ljubim vas,
Izvor: mamaJo.rs