Jebena Pepeljuga, zajedno sa ostalim Ružicama i Snežanama iz bajke snosi punu odgovornost za moj propali ljubavni život. Te dame su nam, dok smo odrastale, poručivale: ako ste fine, umete da kuvate i čistite, nosite bakama torbe i ne dozvolite zlim ljudima da vas pokvare bićete srećne do kraja života. Laž, laž, laž.
Bajka bi bila ako do sada niste shvatile da se radi o prevari. Naročito ako imate 30+ i sami ste. Mada još bolje znate vi, koje ste pomislile da se princ pojavio, a na kraju ste dobili nasledstvo u vidu bakinog stana ili eventualno kredit za otplatu toplog porodičnog gnezda.
Da sumiramo- dvorca nema ni na vidiku, a vi lagano počinjete da shvatate da vašeg princa ne vole i ne gledaju baš svi u familiji kao što vi to radite.
Pred prekim porodičnim sudom vaš princ prestaje da bude jak, stabilan i siguran muškarac kog ste upoznale. Obično postaje nervozni krelac koji, kad vas apsolvira ,više ne gleda sa divljenjem, sve slabije čuje i sve manje vas poštuje.
Od čitave bajke najviše što ste se približile princu jeste njegov konjušar, koji vas jaše. I to ne u dobrom smislu.
Zaplet u ovoj, kao i svim pričama, nastaje onda kada potencijalni princ postaje sve gori, a vi postajete sve bolji. Počinjete bolje da čistite i lepše da kuvate. A on, ni makac. U bajkama tako ne piše. Tamo piše: Gde ona okom, on skokom. Ova konfuzija je u meni probudila radoznalost. Ko je, bre, izmislio sve te bajke i zadao svim prinčevima i princezama nemoguću misiju? I zbog čega?
Uostalom, bajke su prepune ljubomore, bahatosti, oholosti, podlodsti i kukavičluka. Isto kao i realan život. Gde je onda nastao nesporazum? Kako smo odjednom poverovali da je život iz bajke baš ono što nam treba? Možda je princ iz banke moderni pandan princu iz bajke…
Ja bih najviše volela da nađem sredinu između originalne i ulepšane verzije bajki. Mada, ovako zbunjena ne znam ni gde je početak ni kraj. Rekla bih, zbunjena kao Alisa u zemlji čuda, ali bolje ne dok ne pročitam bajku u originalu.
Piše: Ivana Đurić